Lazareve pesme

Нешто је отад умрло у мени,
дал је то нада коју пружих себи?
да ћу те још једном видети,
и да ћу ка теби долетети.

Кривио сам тог истог бога,
кривио сам творца свога,
јер те је од нас узео,
и није нам много времена дао.

Нисам се могао помирити са чињеницом да те нема,
14 година је прошло после свега,
и сада те морам пустити да одеш,
јер се бојим да бих за тобом могао поћи,
једино тако ће мој бол проћи.

Испунићу обећање које ти сада дајем,
а то је да се никад не предајем,
нећу више да стајем и гледам у прошлост,
борићу се за бољу будућност.

Бићу срећан уместо тебе,
јер би ти то желела од мене,
сигурно ти је лепо ту где си,
јер знам каква добра душа јеси.

Збогом сестрице моја велика,
била си и увек ћеш бити наша понос и дика,
наша снага у срцима,
наша нада у облацима,
заборавити те никада нећемо,
за тебе и даље живећемо.

Тачно је све што си написао ... Сећам се као да је било данас говорио си баби да ћеш бити пилот " Растераћу све ове Нато бомбардере и посетићу моју Јелену"