Serbian auto

ZASTAVA AUTOMOBILI

su najstariji industrijski kompleks u Srbiji, sa tradicijom dužom od pet
decenija. Nekada fabrika sa ostvarenim izvozom u 74 zemlje sveta i
proizvodnjom od preko 4 miliona automobila, danas opstaje kao
potencijalna pokretačka snaga privrede Srbije. Zastava svoju razvojnu
šansu vidi u globalizaciji odnosa sa nekim od svetskih proizvođača
automobila, nastojeći da obezbedi trajnu programsko-proizvodnu
orjentaciju koja će garantovati njen ubrzan razvoj i poboljšanje
pozicija na tržištu.Tradicija najvećeg i najstarijeg industrijskog
kompleksa u Jugoslaviji i samo ime Zastava, obavezuje nas da neprestano
inoviramo kompanijsku filozofiju, kreiramo ostvarive vizije i
delotvorne misije i ciljeve. Novi vizuelni identitet proizašao je u
pravom smislu reci iz onoga što je Zastava bila, što jeste danas i što
bi trebalo u još većoj meri da bude sutra: uvek velika i lider, moderna
kompanija treće tehnološke generacije, sa proizvodima najvišeg
kvaliteta kao zaštitnim znakom.Rukovodstvo i svi zaposleni u Zastava
automobili, a.d. su opredeljeni da sporvode sistem kvaliteta koji
obezbeđuje proizvode koji u potpunosti zadovoljavaju zahteve i
očekivanja korisnika uz neprekidnu težnju za stalno poboljšanje
kvaliteta i usavršavanje proizvoda i performansi organizacije.

FLORIDA IN L 1.6 (motor PEUGEOT) Model FLORIDA,
redizajniran je pod nadzorom dizajnerske kuce HEULIEZ, u model FLORIDA
IN. U ovaj model automobila ugradjen je PEUGEOT motor 1.6, cim je dobio
na atraktivnosti. Redizajnirane pozicije, daju mu elegantniji i
savremeniji izgled. Izgled automobila obogacuje niz detalja kao sto su
prednja maska, zaobljeni branici, bocne lajsne, a podesavajuci
retrovizori i brave vrata su u boji vozila. Svjetlosna oprema je veoma
bogata i funkcionalna, a karakterisu je elektricno regulisani halogeni
farovi, transparentni pokazivaci pravca,te svjetla za maglu, cime je
omogucena izuzetna vidljivost nocu i pri otezanim vremenskim uslovima
Kvalitet i ergonomija bili su osnovni principi pri
dizajniranjuunutrasnjosti. Moderna instrument tabla sa preglednim
kontrolama i prekidacima, pruza sve neophodne informacije. Niz detalja,
kao sto su klima uredjaj, centralna brava, el. podizaci stakala, nude
se kao opcionali.

SKALA 55 Model 101 je derivat 128, sa
prakticnijim petim vratima,nastao 1973 god. Zbog svoje niske cijene,
prakticnosti,kao i jeftinog odrzavanja i danas je trazen zastavin
modelautomobila. Vec nekoliko godina se proizvode u
neizmjenjenimverzijama, a vece promjene dozivio je pocetkom 90.ih
godina,kada su modeli dobili novu instrument tablu sa
prekidacem,centralnu policu i druge plasticne elemente enterijera,
ratkapne, integralna stakla prednjih vrata...Sada je standard za sve
varijante petostepeni mjenjac,zadnje svjetlo za maglu, svjetlo u
prtljazniku.Fabricki proizveden i atestiran automobil SKALA 55
(Gas-Benzin) sa ugradjenom opremom, instalacijom i rezervoarom za gas.
Izbor pogonskog goriva, gas ili benzin, vrsi vozac, automatskim
preklopnikom i u toku voznje.

ZASTAVA 10 PREDSTAVLJA NAJNOVIJI MODEL U
PROIZVODNOM PROGRAMU ZASTAVA AUTOMOBILA .TO JE MODERAN
AUTOMOBIL,SREDNJE KLASE, SAVREMENOG DIZAJNA, KOJI JE
JEDENOSTAVANELEGANTAN, A ISTOVREMENO BOGAT DETALJIMA. NJEGOVA
PROSTRANOST I FUNKCIONALNOSTSVRSTAVAJU GA U PORODICNE AUTOMOBILESA
NAGLASENIM SPORTSKIM KARAKTERISTIKAMA.SPOLJNE DIMENZIJE OVOG AUTOMOBILA
OMOGUCAVAJUJEDNOSTAVNO PARKIRANJE I LAKO KORISCENJEU GRADSKOJ VOZNJI

RIM - "Pepita", luksuzni fiat 500, očekivano je zvijezda
ovogodišnjeg sajma luksuza "Talijanska blaga", na kojem su u
petak u Rimu predstavljeni luksuzni proizvodi 70 renomiranih
talijanskih tvrtki. Sajam završava u nedjelju.

Fićo "Pepita", čija je karoserija prelakirana zlatnom
prašinom (24 karata), procijenjen je na 70.000 eura,
kontrolna ploča je izrađena od australskog sedefa, mjenjač, ručna
kočnica i pedale optočeni su Swarovski kristalima (ili nekim od 48
raspoloživih vrsta dragog i poludragog kamenja, ovisno o želji
naručitelja), tepisi su istkani od kašmira,
sjedišta mogu biti presvučena ekstravagantnim materijalima
poput zmijske, nojeve, krokodilske kože, pa čak i kože morskoga psa.

Fabrika Automobila Zastava - Od nekadašnjeg ponosa i poželjnog
proizvodjača malih i jeftinih automobila zadovoljavajućeg kvaliteta, do
posrnulog giganta kojeg niko neće. Danas kad kažete Zastava mislite na
višak radne snage, gubitke, nekvalitetne automobile... jednom rečju
veliki problem. Da li je uvek bilo tako, i šta se zapravo desilo? Da li
bi bilo bolje da se Zastava samo bavila svojom osnovnom delatnošću -
proizvodnjom oružja?



Srpski Detroit kako je od milošte nazivan Kragujevac, danas je
daleko od 1989. godine kada je bio u najvećem sjaju i prosperitetu.
Fabrika Zastiva je više puta delila tužnu sudbinu svoje zemlje, više
puta razarana i ponovo obnavljana.
Kako je sve počelo? Idnustrijski
centar Srbije počeo se razvijati ukazom kneza Aleksandra
Karadjordjevića 29. marta 1851. godine kojim se nalaže preseljenje
livnice topova iz Beograda u Kragujevac kako bi se izbegla stalna
prismotra obaveštajnih službi Austrije i Turske. U kragujevačkoj
Topolivnici su 27. oktobra 1853. godine izliveni prve četiri bronzane
topovske cevi sa srpskim grbom na dušniku.



U Kragujevcu je formirana Artiljerijska uprava koja je u imala sledeće
proizvodne celine: Topolivnica, Arsenal, Laboratorijum, Puškarnica i
Barutana. 1880. godine Srpski konstruktor Kosta-Koka Milovanović je
konstruisao cev sa trapeznim progresivnim žlebovima za pušku
Mauzer-Milovanović. Izradjeno je 100.000 pušaka M 1880 i sve do 1888.
godine ta puška je smatrana jednom od najboljih na svetu. 1884. godine
pokraj upravne zgrade napravljena je električna centrala snage 3,7 KW
("Sigmund Schuckert" Nirnberg ) koja je napajala 30 sijalica i 2
eletrolučne lampe. Otvaranju centrale je prisustvovao i kralj Milan
Obrenović. To je bilo prvo postrojenje za električno osvetljenje u
Srbiji, zavodi su imali osvetljenje pre kraljevskog dvora.



Prvi svetski rat Vojnotehnički zavodi su dočekali spremni, radili su
punim kapacitetom pružajući podršku jedinicama na frontu. U tom
trenutku Zavodi su zapošljavali 4.000 radnika. 1915. godine
Austro-ugarske i Nemačke vojne snage ulaze u Kragujevac, a mašine iz
Vojnotehničkog zavoda demontiraju i kao ratni plen prenose u Nemačku i
Bugarsku.Na mirovnoj konferenciji u Versaju usvojen je zahtev
Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca za plaćanjem ratne odštete u
vrednosti od 27.356.000 dinara, što je činilo 70% predratne vrednosti
Vojnotehničkih zavoda.





1939. godine obeležava prvu proizvodnju vozila i do početka 1941.
godine montira se 400 terenskih vozila sa benzinskim motorom američke
firme "Chevrolet" za potrebe vojske.

Pred početak Drugog
svetskog kragujevački Vojnotehnički zavod je predstavljao industrijski
vojni gigant Srbije, Kraljevine Jugoslavije, pa i jugoistočne Evrope.
Raspolagao je obrtnim sredstvima od 2 milijarde dinara, 12.000 alatnih
mašina i 12.000 zaposlenih radnika. Nemačke vojne snage su ušle u hale
Zavode 11. aprila 1941. godine, kada je veći deo opreme zaplenjen i
prenešen u Nemačku. Kragujevac je oslobodjen 21. oktobra 1944. godine,
u krugu opustošene fabrike zatečene su 82 mašine, od toga više od
polovine neispravnih. Zavodi menjaju ime u Fabrika oružja NOVJ, a od
28. avgusta 1945. godine Vojnotehnički zavod "21. Oktobar".



Savremeni razvoj 1. januara 1946 godine fabrika menja
ime u Crvena Zastava i sve do pedesetih godina prošlog veka osnovna
aktivnost fabrike je revizija i reparacija streljačkog oružja.1952.
godine, tadašnja politika privrednog i vojnog razvoja zemlje
uslovljavala izmeštanje kapaciteta vojne industrije na više lokacija u
zemlji. Prestaje proizvodnja municije u Kragujevcu i po prvi put se
javlja se višak proizvodnih proizvodnih kapaciteta (od nekih 10.000 m²) i problem viška radne snage.

Rođendanom Fabrike automobila "Zastava" smatra se 26. avgust 1953.
godine, kada se za predlog da se najveći deo ostvarene dobiti
(100.000.000 dinara) uloži u razvoj automobilske industrije, na
referendumu se, tog dana, saglasilo 96 odsto zaposlenih u tadašnjim
Zavodima "Crvena Zastava". Te godine počinje montaža američkog
terenskog vozila Jeep firme Willys, i napravljeno / montirana su 162
džipa.




Na medjunarodnom konkursu za izbor najpovoljnijeg ponudjača i
najkvalitetnijeg vozila učestvovalo je osam uglednih proizvodjača
motornih vozila:
- Renault i Delahey iz Francuske
- FIAT i Alfa Romeo iz Italije
- Rover i Austin iz Engleske
- Willys iz Sjedinjenih Američkih Država

Posle izvršenih putnih ispitivanja vozila navedenih proizvodjača, a na
osnovu njihovih rezultata, konstruktivno-tehničke i tehnološke
podobnosti, kao i komercijalnih uslova odlučeno je da vozilo marke FIAT
model AR 51/55 ima najbolje rezultate.




Strateška saradnja sa FIAT-om Za strateškog partnera
izabrana je čuvena italijanska firma FIAT ( Fabbrica Italiana Torino )
iz Torina, sa bogatim iskustvom (osnovana 1899. god). FIAT je već imao
uhodanu proizvodnju putničkog i teretnog vozila sa istim motorom od
1,905 litara i drugim komponentama koje su ugradjivane na ispitivano
vozilo. Ugovor o otkupu licence sa "Fijatom" je potpisan 12. avgusta
1954. godine, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih vozila
modela "fijat AP-55"-kapanjola, "fijat 1.400 BJ" i "fijat 1.100 B
Svi Zastavini modeli bili su, zapravo, manje-više kopije FIAT-ovih uspešnih modela.

Jugo ide u penziju, a sa najpopularnijim autom posle Fiće u
Kragujevcu će, po instaliranju nove Fiatove tehnologije, prestati
proizvodnja i svih ostalih Zastavinih modela – Keca, Osmice i Floride.



Neizbežan kraj „zlatne ere” srpske automobilske industrije, započete
pre više od pola veka u pogonima „Zavoda Crvena zastava”, najavili su i
ministar Mlađan Dinkić i generalni direktor Grupe „Zastava vozila”
Zoran Radojević. Za svoje „oldtajmere” kragujevačka fabrika će biti
vezana samo još zakonskom obavezom o proizvodnji delova za ove modele u
kontingentu koji zadovoljava sedmogodišnju potrošnju.

Proizvodnja Juga i ostalih modela iz domaćeg programa biće obustavljena
najverovatnije 2009. godine, a tačan datum, prema Radojevićevim rečima,
biće poznat tek nakon konkretizacije ugovora sa Fiatom, koji bi trebalo
da bude potpisan sledećeg meseca. Dakle, na jesen 2009. biće saopšten
datum „odlaska u penziju” popularnog Juga, prvog samostalnog projekta
kragujevačke fabrike automobila. Svi ostali Zastavini modeli su, naime,
bili replike torinskog giganta, od Fiće, preko Stojadina i Osmice”, pa
sve do Floride.

Zvuči patetično, ali dolazak Fiata, koji će
udahnuti novi život Zastavi, označiće i definitivan kraj
„temperamentnog štediše”, kako je kragujevačka fabrika s početka
osamdesetih godina prošlog veka, kada je Jugo počeo da se proizvodi,
reklamirala svoj novi model.

Biće to zasigurno i prilika da
se podsetimo „posla stoleća”, kako je nazvan aranžman sa SAD u vezi sa
izvozom „jugića” na tamošnje tržište. Za pet godina, od prvog
transporta 23. jula 1985, pa sve do 1990, Zastava je dilerima u SAD
isporučila ukupno 141.511 ovih vozila. Ko zna šta bi bilo da kraj tog
posla nije bio i kraj SFRJ, koja je počela da se cepa po republičkim
šavovima!?

Iako je cela priča oko firme „Jugo Amerika” imala
svoju političku pozadinu, tadašnji direktor Zastave Rodoljub Micić
svojevremeno je za „Politiku” objasnio i finansijski krah ovog posla.
Naime, niska cena od 3.990 američkih dolara bila je fiksna, a Zastava
je repromaterijal plaćala u nemačkim markama, koja je baš u tom periodu
enormno jačala u odnosu na dolar.




„Posao stoleća”, koji je iniciran na najvišem državnom nivou,
svakako je bio osuđen na propast, ali se mnogi Kragujevčani još uvek
sećaju euforije sa kojom je „jugić” ispraćen za SAD. Ulice su bile
okićene američkim i jugoslovenskim zastavama, baš kao i brod „Erika
Bolton”, kojim je prvi kontingent vozila transportovan iz luke Bar za
Baltimor.

Pompezno najavljen aranžman od samog početka
pratile su brojne kontroverze. Jugo je, naime, 1981. proglašen
najboljim autom u Srbiji, a prve godine izvoza, 1985, „Njujork tajms”
ga je proglasio najgorim autom u SAD, dok ga je magazin „Tajm” 2007.
godine svrstao na listu 50 najgorih automobila svih vremena. Američki
pop artisti koristili su ga za svoje performanse, hrvatska emigracija
dizala je u vazduh placeve na kojima se prodavao. Čitav posao vodio je
Malkolm Briklin, sumnjivi američki biznismen, koji je upropastio više
sličnih projekata i firmi, ali sam nikada nije bankrotirao. Isti čovek
se u Kragujevcu pojavio i posle 2000, ali je ubrzo potom nestao.

Tu tragikomičnu istoriju „jugića” Kragujevčani su s početka serijske
proizvodnje, koja je pokrenuta 28. novembra 1980, videli sasvim
drugačije. Baš kao i većina Jugoslovena koji su u Jugu prepoznali novog
Fiću. Mali, a dovoljno velik za porodični prtljag, startan, a ne troši
mnogo i, što je najvažnije, delovi su se mogli naći „na svakom ćošku”.
Viceve o grejačima na zadnjem staklu koji su tu da bi vozač mogao da
greje ruke dok gura pokvareni auto, Kragujevčani su primali
blagonaklono, tvrdeći da ih „jugić nikad nije izdao”. Svi su ga,
jednostavno, voleli.

Do ovog trenutka, u Kragujevcu je
proizvedeno oko 800.000 ovih automobila, a trenutno se u Zastavi svakog
meseca napravi oko 450 „jugića”. Treba, međutim, napomenuti, da gubitak
po komadu najjeftinijeg auta u Evropi iznosi oko 500 evra, zbog čega
država godinama subvencionira Zastavu.

Jugo je, podsetimo, sa
zapreminom motora od 1.000 i 1.100 kubika, imao nekoliko varijanti (od
45, 55, 60 i 65 konjskih snaga), a bio je i jedini Zastavin auto koji
je imao i svoju kabriolet verziju. Takvog jednog, i dan-danas, po
sopstvenom priznanju, vozi ministar Božidar Đelić.

Međutim,
kad se više ne bude proizvodio, „jugići” će, s obzirom na platežnu moć
većine stanovništva, i dalje „gutati asfalt” po srpskim putevima.
Polovan ne košta više od 1.000 evra, delova ima „u svakom dvorištu” i
„ispod svake šljive”, pa će se krpiti dok limarija načisto ne propadne.
Treba li išta više reći o „velikom-malom Jugu”, kad je i Lorens
Iglberger, ambasador SAD u Jugoslaviji, bio u Upravnom odboru firme
„Jugo Amerika”.

Članovi jugoslovenskog lobija u Vašingtonu,
poput Lorensa Iglbergera (kasnije državnog sekretara u Bušovoj
administraciji) projektom „Jugo Amerika” ponudili su Srbiji i
Jugoslaviji poslednju veliku priliku za ekonomski oporavak – pisao je
dr Predrag Simić, bivši direktor Instituta za međunarodnu politiku i
privredu i sadašnji ambasador Srbije u Parizu.

Jugo je,
definitivno, bio jedan od poslednjih pokušaja okretanja Jugoslavije ka
Zapadu. Možda će Zastava sa Fiatom ovoga puta imati više sreće.

Izvor: "Politika"

Proizvodnja Zastave 10 do 2011?



Sudeći po rečima direktora Zastave automobila Zorana Bogdanovića model Zastava 10 proizvodiće se do 2011. godine.

Bogdanović je ocenio da je italijanski partner zainteresovan da zadrži
proizvodnju Zastave 10, koja se radi prema licenci za model Punto 3,
najprodavanije Fiatovo vozilo u Evropi.

"Fiat će planove za
Zastavu 10 precizirati ugovorom o zajedničkom ulaganju, što znači da će
biti doneta odluka o obimu proizvodnje, izboru tržišta i brendu pod
kojim će se vozilo i dalje proizvoditi", naveo je on.

"Sa
linija silazi 400 automobila mesečno , a proizvodnja bi, ako Fiat tako
odluči , mogla da bude i udvostručena uz minimalne investicije u opremu
i upošljavanje 20 odsto novih radnika", rekao je Bogdanović.

Serijska proizvodnja Zastave 10 u Kragujevcu počela je sredinom 2007. godine i do sada je proizvedeno četiri hiljade vozila.
„Jugić” u Holivudu U
filmu „Umri muški 3” iz 1995. godine Brus Vilis i Semjuel L. Džekson
jure žutim „jugićem” zle momke i ne uspevaju da ih stignu, da bi Vilis
opsovao na račun stranih kola. Ideja da se koristi Jugo pozajmljena je
iz trilera „Vrana” iz 1994. godine sa Brendonom Lijem, u kojem se jedan
od junaka filma „zakucava” u policijska kola zbog loših tehničkih
karakteristika vozila, uz psovke na račun „jugića”.

Zaplet
kriminalističke komedije „Ko je ubio Monu” iz 2000. godine sa Denijem
de Vitom baziran je na misterioznoj pogibiji glavne junakinje koja,
vozeći Jugo, sleće u provaliju.

Autor: Brane Kartalović, Politika
Sto dolara za nepredviđeno održavanje Bez
obzira na titulu „Mona Lize loših automobila" koju je „Tajm" dodelio
Jugu, vlasnici tog vozila u Americi, u brojnim komentarima na
Internetu, imaju i drugačija mišljenje. O tome svedoče mnogobrojna
pozitivna iskustva, poput jednog vozača „jugića" koji je prošle godine
došao do zaključka da je za četiri godine prešao 148.000 milja i da je
za to vreme potrošio samo sto dolara za nepredviđeno održavanje.
Verovatno na osnovu sličnog iskustva, jedan Amerikanac je poručio da će
u svojoj garaži uvek imati jedan Jugo. On se, naime, ne seća kada je
rezervni deo platio više od 20 dolara.

- Uz redovnu promenu
ulja i kaiševa, nikada nisam imao problem. Ovo je odličan mali
automobil - glasi komentar iz decembra 2001. godine.

O
kvalitetu Juga za američko tržište, koji je bio znatno kvalitetniji i
moderniji od vozila koje je Zastava prodavala na domaćem tržištu -
ondašnjoj velikoj Jugoslaviji, svedoči i iskustvo jednog vozača sa
Malte. On tvrdi da je Jugo najbolji automobil koji je ikada imao.
Posebno zbog loših puteva na Malti i činjenice da na svom Jugu 45-A
nikada nije menjao amortizere.

„Jugo me nikada nije razočarao. Voleo bih da su i ljudi tako pouzdani."

Proizvodnja Fiatovog modela Punto u Kragujevcu počeće u martu 2009. godine, najavljeno je iz Zastave.



Ugovor o realizaciji proizvodnje krajem naredne nedelje potpisaće "Fiat
automobili Srbija" i “Zastava auto", saopštio je direktor grupe
“Zastava vozila” Zoran Radojević posle sastanka, održanog iza
zatvorenih vrata, sa direktorom novoformirane kompanije Đovani de
Filipisom.

Iako ugovorom koji je kompanija “Fiat automobili
Srbija” dostavila poslovodstvu Zastave nije preciziran obim
proizvodnje, u poslovodstvu “Zastave” ističu da bi u 2009. godini sa
traka trebalo da siđe više vozila od 4300 koliko je proizvedeno prošle
godine.

Punto će se proizvoditi u obimu koji zahtevaju
potrebe tržišta, možda čak i 50 hiljada vozila, kazao je Aleksandar
Ljubić iz Agencije za privatizaciju, i istakao da se neće dozvoliti da
Kragujevac postane magacin sa vozilima koja nemaju kupce.

Prema nezvaničnim saznanjima FoNeta, Fijat planira da na postojećim
montažnim linijama, na kojima se do sada proizvodio automobil Zastava
10, tokom 2009. godine montira između 30 i 50 hiljada modela Punto koji
će nositi Fiatovu oznaku, što je znatno više od prvobitno planiranih
deset hiljada.