Praznici

Lazareva subota se u hrišćanstvu slavi jer se smatra
da je na taj dan Isus vaskrsao Lazara iz groba i zato Crkva taj praznik
računa kao najveće čudo koje je Hrist učinio. Vrbica je uvek subotom, dan
uoči praznika Cveti, koji kod pravoslavnih vernika pada nedelju dana pred
Uskrs. Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time
simbolično predstavlja svečani Hristov ulazak u Jerusalim, kada su ga
dočekali poštovaoci i sledbenici. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu
popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i
očita molitva, a grančice se posle dele narodu. Na taj praznik se obično
bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa
vodom. Ovim cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo,
umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju
cvećem. S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno
pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.Cveti se slave u
nedelju pred Uskrs, šeste nedelje velikog posta i tako se obeležava ulazak
Hristov u Jerusalim. Smatra se da je Hristos krenuo iz sela Vitanije i da
je došavši pred Jerusalim zastao. Narod je čuo da dolazi Spasitelj koji je
vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga dočekaju sa palminim grančicama. U
hrišćanskim knjigama opisano je da je na Cveti Hristos na magarcu ujahao u
Jerusalim. Veruje se da je imao isceliteljsku moć i da je mnogim ljudima
izlečio bolesti i rane.