Kedar - Cedrus

hehe skoro sam dobila na poklon kedar,pa reko' da postavim temu...da li vam se svidja ovaj chetinar?

Кедар (Cedrus) је четинара из фамилије боровa(Pinaceae). Обухвата 2 врсте, распрострањене у високопланинским областима Медитерана и западних падина Хималаја. Род кедар је сродан роду јела (Abies), што се може уочити у грађи шишарки.


Биљке род кедар су високо зимзелено дрвеће, са широком и неправилном крошњом код старијих стабала. Повијеност врха стабла је карактеристика овог рода. Четине трају 2—6 година, могу бити различитих боја (од жуто-зелене до пепељаст плаве), различито распоређене на кратким и дугим изданцима. Кратки изданци
(краткорасти) поседују до 40 четина сакупљених у праменове, док су на
дугим изданцима четине појединачне и спирално распоређене. Физиолошку
старост кедрови достижу око тридесете-четрдесете године. Цвета у јесен. Мушки цветови се јављају у виду усправних шишарки жуте боје.

Род кедрова обухвата пет таксона:
врста Cedrus deodara (Roxb.) G.Don.врста Cedrus libani, са четири таксонаCedrus libani var. libani — либански кедарCedrus libani var. stenocoma (O.Schwarz) Frankis — турски кедарCedrus libani var. brevifolia Hook.f. — кипарски кедарCedrus libani var. atlantica (Endl.) Hook.f. — атласки кедар
Различити аутори различито деле род Cedrus на врсте. Горе приказана подела на две врсте, од којих једна садржи четири варијетета, је савремено гледиште ботаничара. У хортикултури, али и у неким ботаничким радовима, среће се подела рода на четири врсте:
Cedrus atlantica — атласки кедарCedrus deodara — хималајски кедарCedrus libani — либански кедарCedrus brevifolia — кипарски кеда

Libanski cedar je najotporniji na niske temerature, ali i najosjetljiviji na zagadjeni vazduh. Relativno sporo raste do "divovskih!" dimenzija od 30 m visine i 15 m sirine. Ali, vjerovatno ste kupili primjerak koji se prodaje po starijoj nomenklaturi jer je atlaski cedar ranije bio kao podvrsta libanskome (C. libani ssp atlantica), tj. puni naziv vaseg primjeka je vjerovatno _-C. libani "Atlantica glauca". Taj kultivar raste do nekih 15-tak m visine i upola sirine. Mada, postoji i kultivar istog naziva kako ste naveli ( C. libani "Glauca"), ali je on izuzeetno rijedak u kultivaciji a raste do nekih 5-6 m visine- i to jako sporo za jedan cedar.
Ukoliko ste kupili veci primjerak on ce bolovati jednu ili dvije godine prije no pocne rasti kako treba.... Stabljike do pola metra visine imaju manje problema sa tim i odmah nakon sadnje/presadjivanja rastu uobicajenim godisnjim prirastom koji iznosi ne vise od 30 cm, uglavnom...

Kedar cveta u jesen.
Šišarice i seme se razvijaju tokom sledece godine, a dostižu zrelost u prolece trece kalendarske godine (I - cvetanje; II - razvoj; III - zrelost).
Šišarice je najbolje brati pred samo raspadanje, mislim da se kod nas šišarice raspadaju tek u jesen III godine. Za manje kolicine semena, možete skupljati seme koje je ispalo iz šišarica. Birajte samo jedro seme (u šišarkama ima puno šturog semena).
Ako koristite samo jedro seme, procenat klijavosti je preko 90%.
U neadekvatnim uslovima ponik kedra strada od uzrokovaca poleganja ponika (Fusarium sp. i ostale vrste).
Sisarke najbolje sakupiti tokom zime jer je semenu potreban oko mesec stratifikacije. Treba ih drzati u toploj sobi dok se ne otvore i odmah ih posaditi, te drzati na mestu koje nije pretoplo. Zemlja mora biti konstantno vlazna, a prostorija prozracna. Mladice tokom prve zime drzati u zatvorenom, a sledeceg proljeca se mogu posaiti napolju... Razmnozavanje reznicama je moguce, ali vrlo tesko. Najbolje tokom novembra.

Zapadni crveni kedar


Zapadni crveni kedar raste u
nepreglednim šumama na pacifičkoj strani Kanade. Dostiže visinu i preko
50 m, sa prečnikom i iznad 2,5 m, a u ekstremnim slučajevima i do 6 m.
Struktura kedra je pravilna, a čvorovi se pojavljuju tek iznad 1/3
stabla.
Kedar je naročito otporan prema insektima, algama,
gljivicama i uopšteno važi kao najotporniji među četinarskim vrstama
drveta. Naročito kod upotrebe u eksterijeru i na otvorenom prostoru,
gde je dugotrajnost i otpornost na atmosferske uticaje od presudnog
značaja, zapadni crveni kedar se nametnuo kao najbolje rešenje.
Izuzetno ravna struktura i ravnomeran rast daju ovoj vrsti drveta
izvanrednu stabilnost kako pri obradi, tako i posle ugradnje. Čak i u
najoštrijim vremenskim neprilikama zapadni crveni kedar radi neznatno i
posle ugradnje zadržava maksimalnu stabilnost. Ima vrlo malu specifičnu
težinu (ca. 370 kg/m3), lako se i dobro obrađuje. Zbog svoje homogene
strukture, finih i ravnomernih vlakana kedar skoro nikada ne puca, niti
se krivi pri obradi. Nema smole ni smolnih kanala. Upotrebljava se u
proizvodnji nameštaja i enterijera, jarbola i čamaca, stolarije i
prozorskih kapaka, kapija i ograda, baštenskog nameštaja, fasada,
obloga oko bazena, sauna, muzičkih instrumenata, olovki, drvene šindre
i mnogih dugih elemenata za primenu u zatvorenom i otvorenom prostoru.
Najznačajniji proizvod od kedrovine je svakako autentična, kanadska
brvnara.
Zapadni crveni kedar ima izražena termoizolaciona
svojstva, tako da na letnjim vrućinama ne upija toplotu, već zadržava
prijatnu svežinu, dok zimi pruža odličnu zaštitu od hladnoće i
omogućuje lagano zagrevanje unutrašnjeg prostora. Sva metalna sredstva
za montažu kedrovine (ekseri, šrafovi i dr.) moraju biti od
pocinkovanih ili drugih nerđajućih metala