P S I

aljaski malamut

Nekadašnje ime Malhmut dobio je po eskimskom plemenu koje ga je pripitomilo. Težak i snažne građe on je najveći pas za vuču i smatra se kraljem severnih pasa. Kada su Evropljani okupirali Kanadu, koristili su ga za vuču u planinskim predelima. Leti je ovaj pas bio sposoban da ispod stomaka transportuje teret težak preko 20kg. Ovaj snažan, izdržljiv i brz pas, šampion je u trkama saonica. Pošto je veoma čist, miroljubiv, miran, nežan i rado se igra, veoma je cenjen pas za društvo u Severnoj Americi i Kanadi. Evropljani su ga otkrili kasnije. I pored uspeha koji je postigao, ne treba zaboraviti da ovaj pas nije stvoren za život u gradu i da pati zbog vrućine i nekretanja.

američki staford terijer

Snažan, mišićav pas skladne građe, okretan i elegantan. Telo mu je kvadratično. Dlaka je kratka i sjajna, javlja se u brojnim varijacijama boja od krem do crne. Glava je čvrsta sa snažnom njuškom i potpuno makayastim zubalom. Uši mogu biti i kupirane, ili ukoliko to nisu, prirodnog oblika ružinog uha. Oči su tamne i okrugle, duboko usađene u lobanju. Poželjne su tamnije oči. Nos je jasno crn, dužina njuške mora biti uvek u srazmeru sa glavom. Vrat je masivan, lagano povijen, bez naborane kože, srednje dug. Rep je u poređenju sa veličinom nisko usađen i završava šiljkom. Visina mu je između 43 i 50 cm. Nastao je u XIX. stoleću, kao rezultat ukrštanja buldoga i terijera, te svoje postojanje i današnji oblik treba, osim buldogu, zahvaliti i kratkodlakom foxterijeru, bijelom engleskom terijeru i mančesterskom terijeru. U toj oštroj selekciji nastao je snažan pas, neosetljiv na bol, s čeličnom voljom da slomi protivnika ukoliko je namera bila korištenje u borbama i to ne samo s psima već i bikovima, jazavcima, medvedima i sl. Tek zabranom borbi pasa ova je plemenita pasmina dobila priliku da pokaže svoj pravi karakter. To je jedan umiljat porodični pas, dobar čuvar, ljubitelj dece izuzetno dobro prilagođen za život u stanu. On je izrazito bistar i inteligentan pas, odlikuju ga neobična svestranost, udružena s velikom voljom za učenje i velika radna sposobnost. On je svojoj porodici budan zaštitnik s urođenom sposobnošću razlikovanja dobrih i loših namera ljudi.

argentinski pas

Kupirane uši stoje uspravno ili su malo nagnute. Rep je dug i snažan. Leđa su mišićava, vrat snažan, iako mršav i bez podvoljka. Dlaka je veoma kratka, priljubljena i čvrsta, potpuno je bele boje, dozvoljena je samo mala crna pega na glavi. Njuška je crna kao i rub priljubljenih usnica. Oči su tamne ili boje lešnika. Visina - 55 do 65 cm, težina - 35 do 45 kg. O životnoj dobi nema podataka. Prve tri argentinske doge došle su u Evropu 1968. godine i još uvijek su retka pasmina. U Argentini su ih desetlećima koristili za lov na veliku divljač i grabežljive životinje (divlja svinja, puma). Koriste se i kao odlični psi za potrebe policije, carine i vojske. Odlikuje ih izvanredna inteligencija i hrabrost. Neosetljive su na bolesti. U lovu ima posebno opasnu tehniku ugriza - grize od ispod. Osjetljiva je na oštre zapovijedi i kazne. Treba je odgajati i školovati pomoću motivacije uz puno pohvala i nagrada. Ima odlično razvijeno osetilo njuha i lako ju je školovati za istraživanje i traganje. Po prirodi je dobrodušna, voli decu i članove obitelji. Nepoverljiva je prema strancima i drugim psima. Neuobičajeno je dobar čuvar i nadasve vjerna svome domu. Ne laje puno.

avganistanski hrt

ma svilenkastu dlaku boje peska, koja kod kretanja izgladi njegove obrise. Crno obrubljene oči, plivajuće i tekuće kretanje i visoko podignut i savijen rep sa zastavicom, stvaraju egzotičnu pojavu, koja se ne može videti ni kod jednog drugog psa. Afganistanski hrt seva očima od zadovoljstva prema čoveku uz kojeg trči. Čeoni deo glave je dug, s izrazitim zliskom, pokriven dugom dlakom, koja na vrhu pravi razdjeljak. Duga svilenkasta dlaka nalazi se i na ušima. Prednje su šape izrazito velike, a zbog guste dlake izgledaju još i veće. Kod tog je psa posebno važno krzno, koje psu daje izgled plemenitosti. Dozvoljene su sve boje. Idealna visina - 68,5 do 73,5 cm.Težina - 25 do 30 kg. Stepski lovac iz Afganistana se u Europi pojavio tek tridesetih godina ovog stoleća i brzo je postao omiljen zbog laganog kretanja i kuštrave dlake koju nosi kao dragoceni krzneni plašt. Imati afganistanca nije jednostavno, stoga on nikada neće postati modni pas. Njegova glavna karakteristika je nezavisnost. U porodici se nikada ne osjeća podređenim, već je ravnopravan s drugim članovima porodice. Potrebno je puno truda, ljubavi i doslednosti da postane poslušan. Vrlo je rizično imati tog psa i zato ga nikako ne preporučujem ljudima koji se barem malo ne razumiju u pse. Kada ugleda nešto, što mu se čini vrijednim goniti, ta mu lovina neće pobeći. Svoju obitelj afganistanac voli, njoj je privržen, stoga nije pas koji bi menjao vlasnika.

baset

Američki baset je pas na niskim nogama s jakim šapama i kožnim borama po tielu koje izgledaju poput prugastih nogavica. Bedro je snažno mišićavo, gibanje tekuće i zbog jakih mišića dovoljno elastično. Čelo je okruglo s izraženim potiljkom. Ima jak ugriz. Uši su viseće i nisko postavljene, veoma duge i meke - kao najbolja teleća koža. Ima izražen podvoljak i jak repni koren. Može biti trobojan (crno-belocrveni) ili dvobojan. Visina - 33 do 38 cm, težina do 32 kg. Doživi starost do 12 godina.Pas ima "najžalosniji pogled na svetu" i dozvoljava "da ga miluju tri deteta odjednom". Nos i uši ima uvijek na tlu. Potiče iz stare lovačke pasmine koju ne smemo zameniti s francuskim basetom ili kratkonogim goničem. Baset je izdržljiv, primeren za boravak u stanu i spada među tihe pse. Ipak, kada ponekad zalaje čuje ga se daleko. Potreba za šetnjom zavisi od odgojnih navika. Poznajem lenje basete, ali i one koji se rado kreću. Svojeglav je, stoga nije uvek jednostavno živeti s njim. Pre svega to je pas koji živi u čoporu i ne voli biti sam. Toliko je jak da ga ponekad ne možemo obuzdati. Mora biti kondicijski jak s lepom postavom. Mršavi baseti kojima se vide rebra nisu lepi. Kod nekih mužjaka često se pojavljuju bubrežni kamenci.

Bernardinac

Bernandinac je pas za spašavanje. Englezi ga nazivaju svetac, jer su ovim psima svojstvene sposobnosti da unaprijed osjete lavinu, nevrijeme i zemljotrese i da ih predskaže. Nasljedna nastrojenost ove upečatljive pasmine za rad na polju spašavanja odgovara darovitosti ptičara ili lovačkog psa u području lova. Mada je bernandinac svojom upotrebom u snijegu postao legenda, danas se može promatrati i kao čuvar kuce i strpljivi prijatelj djece, koju štiti uočavajući opasnost i neustrašivo ih brani. Zahvaljujući veličini i snazi, bernandinac se ne boji nijednog protivnika. Pored svojih karakternih kvaliteta, ovaj pas objedinjuje ljepotu, stabilnost i sposobnost prilagođavanja svakoj klimi, pa ga zahvaljujući tome žele mnogi prijatelji pasa kao svog pratioca, čuvara i zaštitnika.

Bolonjezer

Glava ima ravnu lobanju, prav prednji deo, i izraženi stop.Na njušci je veliki crni nos.Oči,takodje crne, su širom otvorene, a uši, duge i dlakave, padaju uz glavu. Bolonjski bišon ima širok grudni koš,prava ledja,blago zaobljena krsta i široke sapi, sasvim malo zakošene.Rep, prekriven veoma dugom dlakom u vidu pahuljica , uvija se na leđima. Dlaka na telu je duga, takodje u vidu pahuljica, i ne prijanja strogo uz telo. Mora biti besprekorno bele boje.

brak jazavičar ili alpski jazavičar

Vrlo je aktivan, srednje velik i snažan pas s jakim kostima i dobro razvijenim mišićima. Deluje elegantno. Na glavi nema bora, gubica je jaka, uši su priležeće i na krajevima zaokružene. Mišićav vrat je u skladu s jako razvijenim telom. Noge su mišićaste i ravne, šape čvrste i skupljene. Rep je srednje dug s nešto kraćom dlakom. Dlaka je čvrsta, tvrda i debela iako ne glatka s dobrom poddlakom. Idealna je tamno crvena jelenja boja ili crna sa smedim pegama. Bela boja nije dozvoljena. Visina - 38 cm, težina - 15 kg. Doživi 12 godina. To je stara pasmina koju koriste za lov u predelima nemačkih i austrijskih Alpa, te u bavarskim šumama. Do 1976. godine mislilo se da potiče od jazavčara, što je pogrešno. Pasminu su priznali 1896. godine u Nemačkoj. Alpskog brak jazavčara koriste kao krvoslednika za lov na zečeve i lisice. Pouzdan je tragač, traga štekčući. Lovac ga čitavo vreme čuje i zato se može dobro postaviti. U kući je miran i prijazan s porodičnim članovima i decom. Oprezan je i često ga vidimo na slikama kako čuva lovčev ranac, ili ulovljenu divljač. Može biti dobar pas za obranu. Kod uzgoja vrede strogi propisi, posebno kod izbora pasa za oplodnju. Važne osobine su radna sposobnost i izgled. Potražnja za tim odličnim psima je veća od ponude. Pas za lovce. Svojeglav je i agresivan u lovu, a inače je prijazan, srdačan i pitom.

Bulldog

Kompaktno građen, veoma jak i mišićav pas s masivnom glavom. Gubica je široka, tupa i zavrnuta. Značajne su duboke bore koje obrazu daju tipičan izgled. Uši su kratke i tanke. Boja krzna je bela, crveno-crna, bledo žuta ili tigrasta. Zabranjena je crna, čak i onda kada se radi o štencima.Noge su ravne, šape okrugle i velike. Rep je kratak, nošen na dole. Visina nije propisana, idealna težina je 24 kg. Životno doba - 10 godina.U standardu te pasmine veliku ulogu ima temperament. Agresivni ili lijeni psi se diskvalificiraju. Buldog mora biti aktivan, dobrodušan, ljubazan prema deci. Kada je potrebno čuvati članove obitelji posebno je oprezan. Kada zagrize, teško pušta. Nije primeren za sportaše. Želite li imati poslušnog psa, buldog nije pas za vas. Njegove duboke bore zahtevaju negu. Nije jako osjetIjiv na vrućine kao što većina misli. Tipično za njega je glasno njuškanje. Ima dobru probavu i iznimno dobar apetit. Sudeći po službenim zapisima pasmina je očuvana čitava dva stoljeća. Poznavaoci tvrde da im je to uspelo zato jer su buldoga u prošlom stoleću nekoliko puta ukrštali sa mopsima, španjolskim dogama i engleskim mastifima.

Cavalier king charles

Malen je i jak pas, aristokratskog izgleda. Glava i gubica razlikuju se od pasmine zvane kavalir (Cavalier King Charles Spaniel). Masivna glava ima izbočeno i kupolasto oblikovano čelo, pri čemu čeoni dio lobanje seže preko očiju. Nosni dio lobanje se skoro dodiruje sa čeonim. Nosni dio je kratak i s dobro izraženim stopom prelazi u čeoni dio lobanje. Izraz lica je nekako nadut. Dlakavost i boja dlake isti su kao i kod kavalira. Visina - do 32 cm, težina - od 3 do 5 kg. Dožive veliku starost. King Charles Spaniel dobio je ime po engleskom kralju Karlu II (1630-1685). Slični psi s drugačije obojenim krznom dobili su ime po princu Charlesu Stuartu i po gradu Blenheimu. Treći uži srodnik je ruby, koji ima jednostavne obojane oznake. U Nemačkoj su sva četiri tipa opisani u jednoj, zajedničkoj rasi, zvanoj toy spaniel. Međusobno se mogu ukrštati King Charles i ruby, pa čak i princ Charles i blenheim. Španijel kralja Charlesa je šarmantan, Ijubazan i strpljiv pas. Čak i kada ih ima puno u jednoj psetarnici, među njima rijetko dolazi do dvoboja. Ovaj pas može bez poteškoća živjeti zajedno s drugim domaćim kućnim životinjama. Uvijek je budan, živahan i privržen. U odgoju nema teškoća, voli duge šetnje i ustrajno se kreće. lako je to jedna od najmanje problematičnih rasa, jako je retka. Osjetljivi su i ne podnose hladnoću.

civava

Sitno je pseće stvorenje s kratkim, ravnim leđima i ravnim nogama, koje drži razmaknuto. Dugi rep nosi u lepo oblikovanom luku preko leđne linije. Glava je zaobljena poput jabuke, nosni dio lubanje je nežan sa jasno izraženim stopom. Oči su velike iako ne smeju biti previše izbuljene. Netopirske uši su pri osluškivanju postavljene uspravno. Dlaka je kratka, gusta i sjajna, poželjan je malen okovratnik. Drugi tip psa ima mekanu i dugu dlaku. Dugodlake čiuaue možemo zameniti sa psom pasmine papillon (leptir). Glavna razlika medu njima je u veličini koja u standardu još uvijek nije precizno određena. Visina ne smije biti viša od 20 cm, težina je od 500 g do 2,5 kg. Čiuaua je najmanji pas na svetu. Dobio je ime po meksičkoj državi Chihuahua (tamo još uvek možemo videti čiuauama slične, ali robusnije pse) odakle su pasminu u prošlom stoleću preneli u Ameriku. Njegova umiljata, krhka vanjština vara - u stvarnosti je živahan, odlučan pas koji se ne boji svojih velikih rođaka. Tipičan je pas za naručje, jer se tamo najbolje oseća - pre svega u gospodarevom naručju. Gospodaru je neobično privržen. Skoro nikada ne laje već samo prigušeno reži. Tako se ponaša prema svim "sumnjivcima". Čiuaua je inteligentan, neobično temperamentan pas, spreman za učenje. Kod kratkodlakih i dugodlakih varijeteta dozvoljene su skoro sve kombinacije boja, a američki standard dozvoljava i srebrno sivu, čokoladno smedu i crnu boju. Čiuaui je svaki dan potrebna duga, opuštena šetnja. Životno doba je dugo.

dalmatinac

Živahan, skladno građen, jak i mišićav pas, iako ne grub. Ima vretenasto telo. Brz je i uporan. Glava mu je osobita, priljubljenih ušiju, okruglih očiju, potpunog škarastog zubala. Dozvoljena su dva varijeteta: beli s crnim tačkama i beli s jetreno smeđim tačkama. Kod crnog oči su tamne, a kod smedeg jantarno smeđe. Sluznice nosa, rubovi očnih kapaka i nokti odgovaraju boji tačaka koje su po tijelu veće, a po glavi, nogama i repu manje. Sitne točkice izmedu većih su nepoželjne. Rep je pružen nešto iznad linije leđa, nikad savinut i prebačen prema glavi. Šape mačje. Dlaka je kratka, tvrda, gusta, glatka i sjajna. Visina: 56 - 61 cm (mužjaci), 54 - 59 (ženke), teži do 25 kg. Dalmatinski pas je u svetu najpoznatija hrvatska autohtona pasmina. Dobio je ime po Dalmaciji i ilirskom plemenu Dalmati. U 14. stoleću organizirano se uzgajao u Đakovačkoj biskupiji i korišten je kao vojnički pas, pratilac konjanika te kao lovački pas gonič i ptičar pod imenom dubrovački gonič. U američkoj vojsci prenosio je poštu i lagane terete, a služi i kao vatrogasni pas. U 19. st. Vero Shaw ga prvi imenuje tim službenim imenom. Prema standardu FCI-a naziva se dalmatinac, a domicil te pasmine ima Dalmacija, Republika Hrvatska. Taj prijatan trkač nije pas za Ijude koji ne žele pobuđivati pažnju. Njegovo pegavo telo je već iz daleka oznaka da dolazi nešto posebno (često ga koriste za marketing). Voli trčanje i stoga se dobro oseća na selu, u velikom vrtu, među decom ili konjima. Prilagodljiv je i inteligentan pa se preporučuje za pratnju. Lako ga je negovati i ima izrazito dobar smisao za čistoću. Po prirodi je zdrav, prijatan i osećajan. Doživi 12 godina

Doberman

Srednje velik, snažan i mišićav pas kojeg odlikuju elegantno kretanje, brzina i temperament. Glava je klinasta, plitka i jako mršava. Kupirane uši nosi uspravno. Telo je u načelu kvadratno, pri čemu taj pojam u odnosu na elegantne telesne linije nije previše precizan. Kretanje je elastično - hoda kao da je na opruzi. To je pas mešane krvi nemačkih pinčeva, tirinških ovčara, nemačkog ptičara, rotvajlera, engleskog hrta i mančesterskog terijera. Dlaka je kratka, tvrda i gusta, crne, tamno smeđe, plave ili peščane boje sa smeđim, oštro određenim pegama. Visina mužjaka je do 72 cm, težina od 40 do 45 kg. Dočekaju 14 godina starosti. Dobermana je 1860. godine uzgojio Louis Dobermann iz Apolde - po njemu je pasmina i dobila ime. Reč pinč dodana je 1949. godine. Posebno je omiljen zbog svoje nepokolebljive vernosti gospodaru i nepotkupljivosti. Poznat je po opreznosti i zato ga se ljudi boje. Ponekad ga prati glas da je to pas koji teško uči. To je greška jer je doberman izuzetno inteligentan, lagano uči i voli raditi pa ga je lako odgojiti i školovati. Preporučujemo rad na poligonu za pse. Obrambeni posao prihvata ozbiljno i dobro laje. Telesno je tvrd, duševno osetljiv. Kada mu se dogodi nešto neprijatno, više je dana nesretan i žalostan. Velik je prijatelj dece. Potrebno mu je mnogo kretanja. Kratka dlaka omogućuje jednostavnu negu. Zdrav je i bez obzira na veličinu kod njega se rijetko kada razvije displazija. Zima na otvorenom se ne preporučuje.

Epanijel breton

Prikladan |e za svaki tip terena, za sumu cistinu i za brdo. Otporan je na hladnocu i vlagu, narocrto je prikladan za pronalazenje, prepelica, zeceva uvi|ek je aktivan, odusevljen, neumoran. Odlicno aportira iz vode. Bretonski epanjel je vrlo popularan kod lovaca r zbog prakticnog malog uzrasta. Zbog ugodne naravi cijen|en je i kao kucni pas. Mada ce uvijek ostati sportski pas, prilagodjuje se zivotu u stanu.

Evroaziski pas

Srednje je velik pas iz porodice špiceva. Dlaka je u različitim kombinacijama boja, može biti tako duga da se ne može odgonetnuti oblik tijela. Glava je slična vučjoj, stop malo izražen. Uši su srednje velike, uspravne i stoje malo na napred. Rep nosi preko leđne linije ili savijenog u stranu. Po čitavom telu ima gustu poddlaku i srednje dugu pkrovnu dlaku. Gubica, obrazni deo lobanje, uši i noge do kolena su kratko odlakani. Boja: smeđa do bledo smeđa, vučje siva, crna ili crna s ograničenim pegama druge boje. Korak je harmoničan, ne sme biti ukočen. Visina - od 50 do 60 cm (mužjaci su viši), težina od 20 do 32 kg. Doživi približno 14 godina. Pasmina je nastala pred 60 godina u Weinheimu u Nemačkoj ukrštanjem čau-čau psa i vučjeg špica, a kasnije su ukrstili i samojeda. Stvaratelji pasmine su dosegli svoj cilj - pasmina se održala i drugačija je od ostalih pasa koji su bili podloga pasmini. Euroazijski pas voli svoju porodica i to ne samo jednog člana. Dobar je čuvar koji malo laje. Ima dobro razvijen lovački nagon, retko se skita. Nepoverljiv je, iako strancima nije neprijatelj.Klasičan je radni pas kojeg treba školovati, pri tome je izrazito pas za jednog čoveka - u tuđim rukama je neupotrebljiv.

Kineski pas

Vitak je pas sitnih kostiju, veoma živahan i drag. Puno se kreće. Ima mekanu, toplu i glatku kožu bez dlaka. Dlaku nalazimo u čupercima na gornjem delu glave, na donjem delu repa i u obliku nekih vunenih nogavica na nogama. Neobično je gibak. Boja tela - od rozaste do crne, mahagonijeve, bakreno crvene, plave ili Ijubičaste. Može biti jednobojan ili višebojan sa pegama. Uši su velike i uspravne. Kod dlakavog tipa te rase mogu biti i viseće. Što je manji pas ima svileniju dlaku. Težina - od 2,2 - 3 kg, visina - do 30 cm. Životno doba je visoko. Radi se o jako staroj pasmini. Telesno jače pse upotrebljavali su za lov. Marco Polo ih je vidio i opisao. Sitni psi su živeli u mandarinskim kućama kao "dragocijeni kućni čuvari" i u ograničenom broju u prošlom stoleću prešli su u Ameriku. Godine 1988. prvi su ih put pokazali u Munchenu na izložbi pasa. Te prijatne životinje su jače nego što izgleda na prvi pogled. Vole sunce i brzo pocrne - ružičasta boja postane poput mahagonija. Nije loše imati ih pod suncobranom. Vole sneg, a u vreme hladnoće trebaju više hrane da mogu održati razmerno visoku telesnu temperaturu. Strasno su privrženi svojoj porodici. U toplom domu se ponašaju kao verni čuvari koji osorno najave dolazak svakog stranca.

Labrador - Retriver

Labrador retriver je pas srednje veličine, kratak i snažne građe sa kratkom i gustom dlakom otpornom na vodu. Dužina tela je jednaka visini psa, ili je jedva nešto veća. Relativno kratke uši su položene uz glavu. Vidrast rep je nošen u visini leđne linije ili blago iznad.
Labrador retriver se ocenjuje kao radni pas na kome nema ništa suvišno. Previše masivni i teški psi se penaliziraju na izložbama isto kao i oni kojima nedostaje mase, koji su visoki na nogama, ili sa laganim kostima.

Već sredinom 19. stoleća, labrador retriver postaje propoznatljiv po svojoj dlaci otpornoj na vodu, vidrastom repu i isključivo crnoj boji. Tek 1899. godine rađa se leglo sa prisutnom žutom bojom. U isto vreme se pojavljuje i čokoladna boja ali koja, u godinama koje slede, nikad nije dostigla popularnost prve dve.

Maltezer

Mali je pas, kod kojeg je dužina tela veća od visine. Od glave do vrha rep je obrastao svilenkastom, dugom i svetlom dlakom. Glava ima naglašeno čeono koleno. Čeoni dio lobanje je izrazit, također i trepavice. Njuška i gubica su crne boje, oči velike, tamne, živahne i pametne. Telo je u pasminskom standardu potanko opisano. Rep je u korenu jak, na vrhu tanak i prekriven je dugom dlakom, koja pravi lepezu. Pojedine dlake tog gustog krzna duge su i do 22 cm. Boja krzna je potpuno bela. Visina mužjaka - od 21 do 25 cm, težina - 3 do 4 kg. Dožive veliku starost. Pas ne potiče s Malte, već je njegova domovina dalmatinska obala - otok Melitaea koji se danas zove Mljet. Maltezer je bio opisan još u starogrčkoj literaturi, a ti psi bili su ljubimci već i starogrčkim damama.Maltezerova dlaka podseća na staklenu vunu. Na krznu se često oblikuje razdjeljak, posebno na leđima. Dlaka se potpuno razvije tek u trećoj godini života i mora biti jako bogata. Treba je negovati četkom (ne metalnom!) i češljem (također ne metalnim). Redovito treba čistiti iscjedak iz očiju, jer inače dlaka na tom mjestu postane žućkasta.

Mops

To je stasit patuljasti pas, koji potiče od malo poznatih linija molosoidnih pasa. Glava mu je velika i okrugla, s dubokim poprečnim kožnim naborima na čelu. Nosni dio lobanje je kratak, ravan i širok, napred tup, s izrazito crnim licem i širokom crnom njuškom. Mopsu je u standardu predviđen predgriz. Oči su tamne, skoro crne, okrugle i postavljene tako da svako gleda na svoju stranu. Pogled je vrlo pozoran. Uši su crne, malene, tanke. Vrat je kratak i snažan, s jako izraženim podvratnikom. Rep je po mogućnosti dvostruko savijen, držan iznad leđa. Dlaka je kratka i svetleća, od srebrno sive do boje marelice. Visina - do 32 cm, težina - do 8 kg. Doživi i 15 godina. Mopsovo poreklo nije potpuno jasno. Preci su možda bili engleski buldozi ili kineske pasmine. Ime mops, kojeg i mi upotrebljavamo, nemačkog je porekla (staronjemački mup znači natmuren). Spada u pse za pratnju. Nekada je bio modni pas, a sada je razmerno rijedak. Upravo je šteta da ti psi nisu više rašireni. Mops je stvarno nezahtevna, pristupačna rasa i može živeti u malom stanu. lako je malen, hrabar je čuvar - u tome se ogleda njegova molosoidna prošlost. Potreban mu je dosledan odgoj.

Napuljski mastif

Mastif je veliki, masivan i težak pas pravougaonogformata, lija dužina tela premašuje visinu u grebenu za 10%. Mužjaci su visoki 65-75cm, a ženke 60-68cm. Glava je kratka i masivna (oko 30% visine grebena) njuška je dugo kao polovina lobanjskog dela, koji je širok i pljosnat. Profilne linije glave su paralelne. Karakteristike rase je slobodna koža na glavi i vratu sa karakterističnim naborima koji idu od spoljnih očnih uglova do žvala, forma njuške je faktički kvadratična. Usne su debele i pune, gornja usna svojim razrezom gledano spreda, obrazuje obrnuto slovo "V". Boja nosne pečurke mora biti u skladu sa bojom dlake. Zagriz je makazasti ili klještast, oči su okrugle, daleko međusobno postavljene. Uši su relativno male u odnosu na veličinu glave trouglaste forme. Vrat je samo kraći od dužine glave, obim vrata posmatrano na njegovoj sredini jednak je oko 80% visine grebena. Višak kože na vratu - dupli fanon morao bi da se završi do polovine vrata. Telo je moćno, rep je širok u korenu i dopire do skočnog zgloba. Koža je debela, obilna i slobodna. Dlaka kratka, gruba i teška, svuda jednake dužine, maksimalno 1,5cm potpuno priležuća. Kretanje Mastifa je takođe rasna karakteristika, u jednom momentu podseća na kretanje mačke, dok u sledećem tipičan hod medveda.

Nemački dugodlaki ptičar

Snažan je, elegantan, mišićav i živahan pas. Rep je dug, ne previsoko postavljen, a na repu je lepa zastavica. Posebno je lepa njegova glava: plemenita je, duga, odnos među čeonim i nosnim dijelom je 1:1, uši su obješene i resasto odlakane. Smeđe oči moraju biti što tamnije. '' Njuška mora biti skladna s bojom krzna, što tamnije smeđe boje. Prsa su široka i duboka, nije vitak kao seter. Trbuh mora biti stegnut, da zadnje noge imaju dovoljno prostora za dug korak pri galopiranju. Dlaka je srednje duga (od 3 do 5 cm), ravna ili lagano valovita i priljubljena. Boja: od jednobojno smeđe do smeđe-bele. Dozvoljene su pege u nijansama smeđe boje. Visina - 58 do 70 cm. U žilama dugodlakog ptičara teče krv starih goniča, pasa za lov na ptice, vodenih pasa i engleskih specijalista za rad u polju. Krv tih predaka dala mu je svestranost. Dugodlaki ptičar dugo je bio šumarski pas i "Kratica za sve" nemačkim lovcima. Pasminske karakteristike su prvi put opisali 1879. godine, a i do danas gotovo nisu promenjene. Nemački dugodlaki ptičar je uistinu lep: kad ukazuje na divljač stoji s repom izravnatim s leđnom linijom. Elegantan je i napet, a ako se još i vetar igra zastavicom na repu, uistinu je privlačan. Taj robustan pas je vodljiv, posluša na najmanji mig svog gospodara. Duga dlaka čuva ga od hladnoće i vlage, posebno u radu u vodi. Kao i druge lovačke pse i njemačkog dugodlakog ptičara uzgajači preporučuju - lovcima. Nije pogodan za porodičnog psa. Teži oko 25 kg


NEMACKI KRATKLODLAKI PTICAR

Živi približno 12 godina. Plemenit je, lepo oblikovan pas s elegantno građenim telom. Kupiran rep i vitka, mada jaka glava dopunjuju njegovu plemenitost. Uši su visoko postavljene, ne preduge, leže tesno uz glavu. Pokrivene su finom dlakom. Usnice su tesne i naglašavaju izgled njuške. Zatiljak je mišićav, koža na vratu napeta, prsa su više dublja nego šira. Kao i za sve druge nemačke ptičare i za njega je karakteristično da visina odgovara telesnoj dužini. Dlaka je po celom telu kratka, gusta i čvrsta. Osnovna boja je smeđa, s belim ili bolje rečeno belim točkastim oznakama. Visina - 60 do 65, težina - od 25 do 28 kg. To je najstarija pasmina medu nemačkim ptičarima. Put joj je napravio dr. Paul Kleemann po kojem se zove i Pravilnik o uzgojnoj selekciji. Pas koji odgovara zahtevima tog pravilnika je vrhunski kratkodlaki ptičar.I kod te pasmine naziv ptičar nije odgovarajući. Odličan je, naime, u drugim aktivnostima: dobar je tragač na krvnom tragu, a zna i uloviti neke manje životinje. Moglo bi se reći da je mnogostrano koristan lovački pas. Pre rata su ga uspešno učili obrani i napadu. Njegovo kratkodlako krzno je jednostavno negovati. Nakon lova skoro da i ne zaprlja automobil i brzo se osuši kada ga koristimo za rad u vodi.Medu lovačkim psima nema ni jednog psa koji je vodljiviji i sposobniji učenju od nemačkog kratkodlakog ptičara. Svom gospodaru uistinu čita želje iz očiju.


NEMACKI IGLASTODLAKI ili iglicasti pticar

Pravi je lovački pas, kojeg možemo držati u stanu ili u kući. Potrebno mu je puno kretanja. Ima dobar apetit. Gotovo da nema displazije.Srednje je velik pas snažnog izgleda. Njegov pogled se čini ozbiljnim, čak i pretećim, zbog dugih i stršećih obrva. Oči su smeđe, kod svetlijeg psa mogu biti svetlije. Nosni dio lobanje je širok, nosni otvori su dobro otvoreni, njuška je, u skladu s bojom dlake, tamno ili svijetlo smeđa. Rep je srednje dug i ravan, dozvoljeno je kupiranje na polovicu. Dlaka je ravna i četinjasta. Položena je labavo i na leđima je duga , oko 4 cm. Po celom telu jedva da vidimo poddlaku, koja je zimi gušća. Na prednjem delu trbuha i po sredini prsiju na krznu je lagano naznačen razdeljak. Osnovne boje su smeđa i bela, s mrljama jedne boje ili bez njih. Visina - 60 do 66 cm, težina - od 25 do 30 kg. Ta je rasa najrjeđa među ptičarima. Oštrodlaki je inačica nekadašnjeg nemačkog kokošara. Nemački igličastodlaki ptičar svakako nije pas modernog uzgoja, kao što je recimo njemački oštrodlaki ptičar. To je stara pasmina, neki ga zovu i dugobradar. Raširen je bio u Češkoj i Moravskoj pa i u Brandenburgu. I danas ga još uvek uzgajaju u istočnoj Friziji gde su za osveženje pasmine upotrebili pse čeških ptičara (česky fousek). Nepoznavaoci teško razlikuju nemačkog igličastodlakog ptičara i češkog ptičara.Nemački igličastodlaki ptičar ne mari za loše vremenske prilike. Oštar je prema plenu, a i uopšte je oštriji od drugih nemačkih ptičara. Vrlo je nepoverljiv prema strancima, iako je inače vodljiv pas, koji se pušta voditi samo svojem gospodaru. Pravi je lovački pas, koji mora živjeti na otvorenom. Na bolesti je otporan, robustan je, doživi oko 12 godina starosti. Bolje bi bilo kad bi bio rašireniji

Nemački ovčar-vučjak

Pravougaonog je telesnog oblika, jak i mišićav. Isijava moć svojih predaka, inteligenciju i pokretljivost. Telo mora biti građeno funkcionalno, harmonično i skladno. Već na prvi pogled mora biti vidljiva razlika među spolovima. Kreće se kasom, stoga su kod nemačkog ovčara posebno važni pravilni uglovi među udovima. Glava je suva, s jakom klinastom gubicom. Uši moraju biti uspravne i postavljene tako da su ušne školjke usmerene napred. Na repu je dlaka nešto duža. Rep mora doseći skočni zglob. Dlaka je oštra, a poddlaka gusta. Osnovna , boja je crna s odgovarajućim oznakama pšenično smeđe do sive boje.Visina mužjaka - od 61 do 65 cm, ženki - od 55 do 60 cm.Nemački ovčar je najomiljenija službena rasa na svetu. Uzgajivači i ljubitelji su udruženi u u WUSV (Svetski savez nemačkih ovčara). Samo u Nemačkoj je 150 000 članova Društva nemačkih ovčara i oko 15 000 prijavljenih uzgajivača. Nemačkih ovčara na svetu ima 1,5 milion.

Njufaundler

Ima mnogo hipoteza o poreklu ove rase.Neki tvrde da se radi o rasi koja potice od nordijskih pasa uvezenih na Njufaundlend u 17.veku.Drugi misle da je to britanska rasa nastala u 18.veku kada je ostrvo Njufaundlend postalo engleski posed,tada su uvezeni potomci tibetskog mastifa koji su ukrstani sa domacim psima.Pristalice trece hipoteze smatraju da je njufaundlendski pas nastao od labrador retrivera,bilo zbog slicnosti izmedju ovih dveju rasa,bilo zbog toga sto su obale Njufaundlenda vrlo blizu,pa se ne iskljucuje mogucnost da je labrador,odlican plivac,preplivao moreuz Bel-Ajl ili je pesice presao kad je more smrznuto.Jedna od hipoteza je da je njufaundlendski pas nastao ukrstanjem domacih pasa i velikog crnog psa kojeg su u periodu nakon 1100.godine doveli na ostrvo Vikinzi,a dolaskom i naseljavanjem evropskih ribara stizu i mnoge druge rase koje formiraju ovu rasu.Koja god od ovih teza da je ispravna bitno je da je nastala rasa sposobna podneti surove uslove ostrvske klime koja usled mesanja polarne i golfske morske struje obiluje jakim vetrovima i maglama.Jedna od prvih namena njufaundlendskog psa je bila vuca teskog tereta ali prvenstveno rad u vodi.Pomagali su ribarima pri izvlacenju mreza iz mora i radeci taj posao pokazali su se kao izvrsni cuvari u vodi,dosao je do izrazaja njihov instikt spasioca.

Patuljasti snaucer

To je smanjeni oblik srednjeg šnaucera i nema niti jednog znaka patuIjatosti. Spada medu skladno gradene malene pse. Pojedine karakteristike pasminskog standarda, kao što su glava, ugriz, uši, rep i šape odgovaraju opisu kod drugih šnaucera, a isto važi i za boju dlake. Može biti potpuno crn, boje papar i sol, crno-srebrnkast ili beli. Kod pasa boje papar i sol uzgojni je cilj srednji ton - jednakomerno razdeljena i dobro pigmentirana paprena boja sa sivom poddlakom. Za pse srebrno crno boje je karakteristična crna pokrovna dlaka sa crnom poddlakom i belim oznakama iznad očiju, ispod vrata i na drugim delovima tela, koja propisuje pasminski standard. Osnivanjem Kluba za pinčeve i šnaucere su već 1890. godine patuljastkog šnaucera razdvojili od majmunskog pinča. Prvi predsednik kluba Josef Berta tada je zapisao: "Već sada ih je moguće jasno razlikovati. Što je bilo karakteristično za patuljastog šnaucera nije dolazilo u obzir kod majmunskog pinča.".Patuljasti šnaucer je i po svojim osobinama kopija većih rodaka, samo je nešto živahniji i isto tako neustrašiv i oprezan.

pekinezer

Malen je, živahan pas s jakim kostima, koje deluju groteskno. Odlučan je i samouveren, bogato odlakan. Dok hoda čini se kao da se valja po tlu.Glava je masivna, široka i plosnata u čeonom delu, čak i lice je plosnatog izgleda. Uši su nisko postavljene, jako razmaknute, kao i oči. Dlaka na vratu je grivasta, slična dvostrukom krznu. Poddlaka je gusta, obrasla ravnom krovnom dlakom. Dozvoljene su sve boje krzna. Što je pekinezer manji, to je cjenjeniji. Visina - od 15 do 25 cm, težina - od 1,5 do 6 kg.Pse su uzgajali u kineskoj carskoj palači i pažljivo su ih negovali. Pasminu je opisala careva udovica Tsze-Hi i time je postavila prvi standard. Prve primerke su u Englesku doveli 1860. godine. 1898. godine nastao je europski standard za pekinezera o kojem su govorili da je "pas za fine Ijude". Jako je pametan i samouveren, sposoban je postati obiteljski tiranin. Toliko je malen, da ga možemo nositi u naručju. Oprezan je i neustrašiv, robustan i odlučan - dakle, nije razmaženko ili pas za decu. Štenetu treba puno Ijubavi, a odrastao pas je uvek malo suzdržan. Potrebna mu je pažljiva nega i kvalitetna prehrana. U takvim okolnostima može doživeti veliku starost.