Orezivanje

od Gangsta_Bejbi Ned Mar 01 2009, 20:39

KAKO I ZASTO DA OREZUJEMO BILJKE U VRTU

Orezivanje ima tri glavna cilja: da regulise rast biljaka, da
poboljsa kvalitet cvetova i plodova i da se ukloni osteceno, zarazeno
ili suvo drvo.

Svi rezovi treba da budu pravilni, kako se ne bi
ostetile celije u sloju kambijuma, posto zaceljivanje rana i razvoj
novih jakih grana zavisi upravo od ovih celija. Orezujte odmah iznad
pupoljka i to zapocinjuci rez na suprotnoj strani od zdravog pupoljka i
produzavajuci ga tako da se zavrsava tacno iznad pupoljka. Pravite
rezove iznad pupoljaka koji su okrenuti ka spolja tako da buduci
izdanci rastu od centra biljke. Rezite bocne i glavne grane u istoj
ravni sa korom.

Vreme orezivanja je od velike vaznosti
i od sustinskog je znacaja poznavanje osobina drveca i zbunja pre nego
sto se pocne sa orezivanjem. Kao opste pravilo uzima se da se voce i ukrasno drvece i zbunje jako orezuje u vreme sadnje.
Mlade ruze, posadjene u Martu, treba da budu jako orezane u vreme
sadnje. Ovo ce podstaci razvoj dobrog sklopa grana drveta i formiranje
zbunaste osnove siblja. Odraslo ukrasno drvece i zbunje se orezuje u
skladu sa vremenom njihovog cvetanja. Listopadno cvetno siblje, kome se
regulise velicina, oblik ili kvalitet cvetanja, moze da bude podeljeno
u dve kategorije: ono koje cveta na ovogodisnjim granama i ono koje cveta na dve - tri godine starim ili starijim granama.
Zbunje koje pripada prvoj kategoriji orezuje se snazno sve do starog
drveta, ili ponekad skoro do nivoa tla, tokom sezone mirovanja od kasne
jeseni do ranog proleca. Biljke iz druge kategorije, koje cvetaju na
starijim granama, orezuju se odmah posle precvetavanja odsecanjem
cvetnih grana do nivoa drveta iz tekuce godine.

Kostunicavo voce poput sljiva i srodnog ukrasnog drveca
predstavlja izuzetke u odnosu na opsta pravila; ovo drvece moze da
"krvari" ukoliko se jako orezuje tokom sezone mirovanja i zbog toga ga
treba orezivati kada sasvim olista, jer ce tada rezovi brzo zaceliti.

Zimzelene vrste i cetinare, uopste uzev, treba malo orezivati. Skracivanje i istanjivanje izbojaka radi negovanja oblika biljke treba da bude izvedeno krajem Marta ili Aprila
pre nego sto pocne novi rast biljke. Odrasle sadnice, poput lovora i
tise snazno ce rasti cak i u izuzetnim slucajevima kada im se oreze
najveci deo gornjih grana. Za razliku od vrsta sa velikom moci
regeneracije, zimzelene cvetne zbunove kojima pogoduje umereno i lagano
orezivanje treba orezivati na isti nacin kao i listopadno cvetno siblje

Orezivanje Srezidba

od Gangsta_Bejbi Ned Mar 01 2009, 20:41

Ako ostanu neorezani, listopadni žbunovi koji
nose cvetove na ovogodišnjim izbojcima, zagušiće se granama, a kvalitet
cvetova će oslabiti.

Kada
se orežu u proleće, ti žbunovi će svakako razviti bujne izbojke koji će
u leto ili u ranu jesen poneti cvetove.Pojedine vrste ukrasnog šiblja
mogu se orezati već u februaru. Ovo se, pre svega, odnosi na kamelije,
hortenzije, magnolije i božure. U ovom poslu treba biti obazriv i
odstraniti samo izmrzle, polomljene, ostećene i stare cvetne
stabljike.Ukoliko se drastično oreže biljka neće cvetati ove godine. U
prvoj godini , do osnove se orezuje 1/3 - 1/2 starih i nepravilno
izraslih izdanaka, kao i tanke grančice. Sledeće godine (ili tokom
sledece dve godine) odstranjuju se preostali stari izdanci. Da bi žbun
zadržao formu, svake godine treba do osnove odrezati deo starih grana. Prilikom orezivanja vodite računa da to budu topliji dani, odnosno da ne bude mraza. Jer, na mrazu se grane lome i pucaju.

Orezivanje J_orez1

od Gangsta_Bejbi Ned Mar 01 2009, 20:43

Pod pojmom orezivanja se podrazumeva uklanjanje uginulih, bolesnih, neplodnih ili iz drugih razloga neželjenih delova biljke.

Namena
orezivanja je da oblikuje biljku usmeravajući njen dalji razvoj, da je
održi zdravom ili da joj poveća plodnost. Pravilno orezivanje je koliko
veština toliko i umetnost (vidi sliku), jer dobro urađen posao mora da
prija i biljci a i oku posmatrača. Namena ovoga
članka je da ohrabri i stimuliše nas, koji jedva da orezujemo i voće,
da se primaknemo Japancima kod kojih izgleda da nema neorezanog četinara

Kada orezivati?

Male
grane se mogu orezati uvek (naravno u razumnoj meri), a velike, ako
čine više od 5-10% krošnje, zavisno od stanja u kojem je biljka. Ipak
jesen i vlažno vreme treba izbegavati jer su to optimalni uslovi za
širenje gljivičnih obolenja.

Kako orezivati?

Kada se orezuje drvo prvo se uradi tekuće ili obavezno orezivanje a tek nakon toga orezivanje radi formiranja krošnje.Tanje grane se orezuju do pupoljka, koji se odabere i zavisno od smera u kojem se želi razvijati buduća grana. Kod
debljih grana se ne sme nikako povrediti tkivo stabla jer bi to znatno
usporilo zarastanje rane. Važno je uočiti gde je kragna grane te u tri
reza, kao na skici izvršiti njeno uklanjanje.

Sa
gornje strane spoja grane sa stablom je obično greben (spoj vidljiv na
kori) koji takođe ne sme da se povredi tokom orezivanja. Paziti da se
rez završi na delu grane koja je dovoljno udaljena od stabla. Ukoliko
se ostavi suviše velik “patrljak”, on vremenom truli te rana nikada
neće zbog toga moći da zaraste. Na fotografiji je lepo odsečena grana
kedra. Orezivanje Orez_2-a

Orezivanje
osušenih grana se obavlja na isti način (tri reza) pri čemu su znatno
uočljivija mesta na kojima treba praviti rezove. Kod debljih grana
povećati oprez da ne dođe do zacepljivanja drveta ili kore.

Neka zajednička osnovna pravila

Nikada ne orezujte biljku po vlažnom vremenu, jer su to idealni uslovi za prenošenje zaraze.
Ako se orezuje bolesna biljka posle svakog reza očistiti makaze u alkoholu.
Alat mora biti oštar jer se tako smanjuje oštećenje biljke, što ubrzava zarastanje.
Razmisli
bar dvaput pre nego što odsečeš, često se ne vidi dobro gde se pojedine
grane pružaju a ispravke zahtevaju dosta vremena.
Nekada je podbačanje ili vezivanje grane bolje od orezivanje.
Ne savetuje se primena bilo kakvih sredstava za premazivanje preseka grana. Dopustiti da se proces zarastanja obavi spontano.
Izbegavati drastično orezivanje bolesne biljke jer je to može ubiti.
Četinari
su obično zeleni po periferiji krošnje. Kao po pravilu unutrašnjost
biljke (gde nema zelenih iglica) se tretira kao mrtva zona. To znači
(za razliku od listopadnog rastinja), da ako se odseče grana do dela
gde nema zelenih iglica ona je ubijena. Postoje izuzeci od ovoga
pravila.

Tekuće ili obavezno orezivanje

Osnovni koraci kod ovoga orezivanja (orezivanje radi forme stalno mora biti pred očima):

Dobro više puta i sa svih strana osmotri biljku i okolinu i odluči kako treba da izgleda na kraju..
Dobro ispitaj da li postoje bolesti i štetočine (po potrebi koristi i lupu).
Otkloni eventualne grane netipične za vrstu (nastale eventualnom mutacijom).
Odstrani sve suve grane i suvo lišće odnosno iglice iz unutrašnjosti krošnje).
Ukloni grane koje se ukrštaju i vodopije.
Ukloni grane koje imaju suviše slabu vezu sa stablom (da bi se sprečila kasnija veća oštećenja).
Ukloni grane koje su deformisane ili ozbiljnije oštećene.
Radi bolje cirkulacije vazduha, otvori unutrašnjost biljke, uklanjanjem nagomilanih grana,.
Obavezno spaliti sav zaraženi materijal, a makaze očistiti alkoholom

Ponekad
je teško utvrditi da li je neka grana suva ili ne, a šteta je uvek
nepotrebno odseći zdravu granu. U tim slučajevima ili sačekati da se
pupoljci eventualno probude ili detaljnijim ispitivanjima: provera boje
kore , eventualnog ljuskanja, postojanje uginulih pupoljaka, možda je
ta grana toplija jer ne poseduje dovoljno sokova, ili je i nakon
skidanja gornjeg dela kore zelena masa podkorice.

Orezivanje radi formiranja oblika

Lepota
je uvek u oku gledaoca. Ne može se sugerisati koji oblik biljka treba
da ima. Treba biti kreativan i smeo. Naprimer, mnoge “žalosne” forme će
biti još atraktivnije, ako im se vođica fiksira uspravno, pa tako malo
zdepasta forma postane višlja i elegantnija. Budite sigurni da niste
jedini koji su upropastili nekolio biljaka dok nisu u praksi proverili
stečena znanja.

Odmah
treba naglasiti da su mogućnosti formiranja oblika krune orezivanjem
ograničene. Ako naprimer želite da ukrotite bujno drvo koje vam
zaklanja put ili ulaz u kuću a da ono zadrži prijatnu formu, nećete
uspeti. Bolje odmah kupiti spororastuću biljku.

Isto je i sa oblikom. Genetski predodređen oblik je nemoguće promeniti a da biljka izgleda prijatno za oko.

Zapamtite
i uvek pokušajte da kao alternativu orezivanju primenite vezivanje neke
grane uz kolac ili uz stablo. Pazite, neke biljke imaju elastične a
neke veoma krte grane.

Kod
gotovo svih četinara skraćivanje grane ispod najstarije iglice znači
ubijanje te grane. Uvek mora ostati nešto lepih mladih iglica na
skraćenoj grani. Spavajući pupoljci postoje samo u osnovi svake grane
ili grančice i iglice. Iglica prekraćena na pola će se osušiti.

Kod
četinara koji rastu razvijajući “sveće” (bor, jela, smrča,..) brzina
rasta se može kontrolisati tako što se nove “sveće” prekrate na pola
ili više, ali pre formiranja iglica. Ako se zakasni na vrhu se neće
formirati novi pupoljci za dalji rast. U drastičnim slučajevima se
preporučuje da se centralni vršni pupoljak čak potpuno ukloni, a
“sveće” prepolove na ostalim delovima biljke.

Zajednički saveti za pojedine vrste četinara

Abies (jela) i Pseudotsuga (duglazija)

Ovo
su najjednostavniji četinari za orezivanje jer lako formiraju
inter-nodalno granjanje i imaju internodalne pupoljke, a mogu često i
da budu naterani da isteraju nove pupoljke čak i na starom drvetu u
unutrašnjosti biljke koje nema živih iglica. Može se skraćivati do
pupoljka međučvora, može se ukloniti čak i ceo jednogodičnji prinos,
ako se ostavi dovoljno živih zelenih iglica na ostalim granama. Sa
dovoljno zelenih iglica se može orezati čak do trogodišnje grane (ali
samo ako je biljka veoma zdrava, jer je to za nju veliki stres), pa da
se pokrenu spavajući pupoljci. Sem toga je moguće i skraćivanje “sveća”
kao kod bora. Ove vrste najčešće isteruju izdanke samo jednom po sezoni. U izuzetnim prilikama se događa i drugi rast.

Picea (smrča)

Slično
kao jela gore ali bez tako izražene sposobnosti da pokreće spavajuće
pupoljke sa starog drveta. Takođe isteruju izdanke jednom izuzev malih
sorti (Picea glauca), koji to čine više puta.

Pinus (bor)

Bor
praktično nema internodalnog granjanja i pupoljke formira samo na
vrhovima grana. Pokretanje spavajućih pupoljaka na starom drvetu u
unutrašnjosti biljke je praktično nemoguće. Pošto svaka mlada zelena iglica ima uspavani pupoljak u svojoj osnovi, orezivanje do nje će generisati novu granu sledeće godine. Treba biti vrlo pažljiv jer ako se grana oreže do dvogodišnje ili trogodišnje iglice grana se može osušiti.

Ako
želite možete otkloniti centralni dominantni pupoljak iz bokora i
prekratiti ostale “sveće” kada počnu da rastu. To je odličan način da
se kontroliše veličina i i poveća gustina biljke, (kao na uvodnoj
fotografiji), a obično jednostavnija i manje bolna od orezivanja. Sem
toga teško je pogoditi pravo vreme za skraćivanje “sveća”. Ako se
zakasni, smanjenje rasta neće biti dovoljno efikasno. Takođe treba
znati da se novi pupoljci neće pojaviti na rezu ako se on obavi nakon
pojavljivanja iglica. Bor obično izbija
mlade izdanke jednom godišnje izuzev Japanskog crnog bora(Pinus
thunbergiana) koji u dobrim godinama može dva puta.

Juniperus (kleka)

Raste
konstantno tokom sezone. Nema sveća kao ni primetnog novog svežeg
rasta. On prosto raste i nastavlja da raste. Pinciraj ili orezuj kada
got ti se učini da treba da utičeš na rast i formu. Ipak poštuj opšta
pravila o skraćivanju do kragne na stablu ili zelene iglice. Pojedine
vrste mogu da aktiviraju spavajuće pupoljke na starom drvetu.

Taxus (tisa)

Najčešća
asocijacija na tisu su loptaste i četvrtaste forme koje pamtimo iz
formalnih vrtova. Iako je tako pogodna za orezivanje vredi podsetiti da
postoje i sjajne vrste tisa koje zadržavaju svoj, naprimer loptasti
oblik i bez orezivanja i koje se veoma lako neguju.
Ona je jedan od retkih četinara kojeg je skoro nemoguće uništiti
orezivanjem. Sa malo pažnje je moguće poterati i spavajuće pupoljke iz
starog drveta.

Tsuga

Daje
mlade izbojke više puta godišnje, i vrlo dobro podnosi i orezivanje i
šišanje ako je u ogradi. Naravno i ona zahteva da se ostavi malo
zelenih iglica na grani koja se skraćuje. Pošto i ona kao i tisa ima
obilje genetski predodređenih oblika i boja najlepša je ipak kada se
formira sama.

Chamaecyparis

Ova
biljka, apsolutno ne generiše pupoljke na starom drvetu, tako da se
mora dobro voditi računa kod orezivanja da se uvek ostavi dovoljno
zelene mase na grani. Zeleni ljuspasti listovi su idealni za pinciranje
(ručno skraćivanje vrhova), što se na manjim formama preporučuje umesto
orezivanja ili šišanja. Srećom postoji
veoma mnogo varijeteta, kojima orezivanje za oblik skoro da nije
potrebno tako da je izbor prave biljke sigurno prvi i najvažniji korak.

Thuja

One su slične Chamaecyparis-u,
ali malo lakše opraštaju greške koje se načine pri orezivanju. Ono što
bi svakako trebalo da se uradi i to dok je biljka mlađa, da se uklone
konkurentne vodeće grane jer mogu lako da se pokidaju pod teretom
snega. Takođe ne orezivati ili šišati do mrtve zone.

Taxodium distichum

Na
kraju četinar kod kojeg je nemoguće napraviti greške pri orezivanju.
Možete mu odstraniti sve grane, uključujući i vođicu, i on će to sve
obnoviti.

Orezivanje
je praktično potrebno jedino da bi se odstranile suve grane, (pošto i
on kontinualno raste, često mu mladi izdanci propadnu od ranih jesenjih
mrazeva), i to je moguće uraditi u bili koje doba godine.

Idealan je za eksperimente i bonsai, jer ako vam se ne sviđa trenutna postavka, posecite sve i krenite ispočetka.

Sequoiadendron i Sequoia su slični. Za razliku od ostalih četinara ova poslednja daje izdanke čak i iz spavajućih pupoljaka na žilama.