Biljke i cvetovi

CIMET Cinnamomum Zeylanicum

Nalazište : uspeva u tropskoj Aziji ( Cejlon, Shri Lanka) te u Indiji i Indoneziji. Kod nas samo kora ili u obliku praška. Spominje se 2800 godina p.n.e. U prošlosti je cimet bio skup kao zlato..Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao zacinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potice iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapicima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta etericnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut i sladak dok je hemijski sastav kao kod cejlonskog cimeta. Cimet se dva do tri puta godišnje sece sa svakog stabla, zatim se preko noci umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žuckasto-smedu boju. Cejlonski cimet je znatno deblje kore i samo se jedanput uvija u štapic. U prodavnice stiže uglavnom u komadicima od 3-10 cm.
Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao zacini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao zacin ( slicno i lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja prevuku šecerom dobiva se tzv. "cimetov konfekt" ili "sanalet", koji se koristi za jacanje želuca. Vanjska kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrasnji, svetloružicasto-smedji deo. Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora.
Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv proliva.

Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa.
Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jaca srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želucu, kod grcevitog povracanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimulise mokrenje i deluje protiv gihta.

CRVOTOČINA lycopodium clavatum

Crvotočina je trajna zimzelena biljka. Nalikuje mahovini i iina 1 do 2 rnetra dugacku puzecu stabljiku što je racvasto razgranjena i pokrivena gustim i sitnim, na vrhu zašiljenim listicima. Na strani koja je okrenuta prema zemlji razvijaju se brojni nežni i sitni korencici. Crvotocina ne cvate jer je papratnjaca. Iz poleglih ogranaka izbijaju i razvijaju se guste nakupine koje na vrhu nose po dva plodna klasa, kao vilice. Truske cine sitni svetložuti prah što prianja uz predmete, pliva po površini vode pri cemu se ne moci. Taj prah je bez ukusa i mirisa, a u vatri lako i izgara.Leti donosi grozdove na sporama, koje narod zove mekinje ili vešticje brašno. Dovoljno je da se samo dodirne cvet i vec je izleteo oblak cvetnog praha, koji je homeopatsko sredstvo za izranjavljenu kožu. . ,
Stanište: crvotocina raste po celoj Evropi u crnogoricnim šumama i na neplodnim tlima.
Lekoviti deo biljke: lecenje se upotrebljava seme crvotocine, odnosno spore, što se naziva još i brašno crvotocine. Koristi se, takodje, i cela biljka. Inace, ova trava sadrži radijum, a u mnogim zemljama spada u strogo zašticene biljke, te se sme nabavljati iskljucivo u apotekama. Pomaže obolelima od reume, od kostobolje, cak i kada se vec pokažu promene na zglobovima
Lekovito delovanje: brašno« (truske ili spore) crvotocine upotrebljava se posipanjem obolelih delova kože, posebno u bolesnika koji su prinudjeni dugo vremena ležati u postelji. »Brašno« crvotocine koristi se kod bolesti mokracne cevi i mehura. Buduci da »brašno« crvotocine pospešuje izlucivanje mokracne kiseline, koristi se u lecenju uloga (gihta) i reumaticnih bolesti. Citava biljka primenjuje se u lecenju bolesti mokracnih i spolnih organa, kod bubrežnog peska i grcevitih bubrežnih napada, te u lecenju skrufuloze i rahitisa. Preporucuje se kod hemoroida (šuljeva) i hronicnih proliva. Ipak, mora se vrlo obazrivo dozirati, jer može da izazove grceve. Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate, protiv peska u bubregu i bolova u njima. Zapaženo je njeno dejstvo kod upale jetre, pa cak i kod malignih promena na ovom organu. Vrlo brzo vraca snagu bolesniku.
Leci i bešiku, narocito kada je mokrenje jako otežano. Kesicu trave treba položiti na mesto gde je grc, na bubrege ili oko bešike, i grc nestaje. Rane od ležanja (dekubitis) treba posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju, cak i kod najtežih bolesnika. U nekim apotekama se može naci pod nazivom likopodiumspora.

ČUVARKUĆA sempervivum tectorum

Čuvarkuća je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom.
Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,
Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje
hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina.
Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.
Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se u
lecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece.
Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od vveze biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla.

DAN I NOĆ Viola tricolor

Dan i noć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupcasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinacni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubicasti, žuti i beli). Cveta od proleca do leta. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. ,
Stanište: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, ciji su cvetovi sitni, 8—14 mm dugacki, žuti, belo žuckasti sa jacim ili slabijim ljubicastim prelivom.
Lekovito delovanje: Za lecenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, obicnog i velikog kašlja, za jace izlucivanje mokrace i protiv upale mokracne bešike Spremaju se cajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna. macuhica se odavno drži lekovitom biljkom koja cisti krv, umiruje bolove i pospešuje izlucivanje mokrace i znoja. Preporucuje se u lecenju gihta (uloga) i reumatizma, zakrecenja krvnih žila, raznih krvnih bolesti, bolesti mokracnih organa, nocnog mokrenja, peska u mokraci, slabosti bubrega i živaca, iscrpljenosti, histerije i grceva kod male dece. Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsti kožnih osipa, egzema, krasta, vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova. svrbeža kože i dr...

DETELINA anthyllis vulneraria

Divlja detelina je polegnuta ili uspravna biljka visine 20 do 40 cm. Pokrivena je svileno sjajnim dlakama. Donji listovi nalaze se na dugackim peteljkarna, jednostavno ili perasto razdeljeni. Na stabljici su listovi sedeci i neparno perasti. Biljka cvate narancasto-crvenirn ili grimizno-crvenim cvetovima koji su složeni u plosnate glavice ovijene prstasto razdeljenim ovojnim listom. . ,
Stanište: divlja detelina raste u brdskom kraju.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi za vreme cvatnje. Ubrane
cvetove potrebno je što brže sušiti na senovitorn i zracnom mestu
Lekovito delovanje: divlja detelina koristi za lecenje rana. Kao caj pije se za cišcenje krvi, jacanje želuca te kao sredstvo za otvaranje..

DINJICA sanguisorba minor

Raste po vlažnim livadama, grmasta je i visine do 90 cm. Stabljike dinjice su uspravne ili razgranate. Listovi se nalaze na dugackim drškama, a složeni su nasuprotno. Uglavnom ih ima 19, jajoliki su i jako nazubljeni. Na nalicju su listovi sivkaste boje. Na vrhu stapke nalaze se cvetovi u obliku glavice kao u luka. Muški cvetovi nalaze se pri dnu.
Lekovito delovanje: dinjica se koristi u lecenju nadimanja i
truleži u želucu i crevima. Korisna je u lecenju obicnog i krvavog
proliva, katara u crevima te proširenog i spuštenog želuca..

DIVIZMA verbascum thapsus

divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metar, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veci su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sjedeci. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike u dugacak klas, žute su boje s belo ili crvenkasto vunastim prašnicima.
Stanište: raste po suncanim kamenitim brežuljcima i na kamenitu tlu.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvatnje
Lekovito delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otekline, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluca, posebno suhog kašlja, prsobolje, groznice te za lecenje katara želuca i creva i protiv grceva probavnih organa. Ulje od divizrne izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih ociju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizrne priprema se tako da se boca napuni do polovice sitno iseckanim listovima divizme, prelije se cistim maslinovim uljein, zacepi vatom i ostavi na suncu 40 dana..

DIVLJA JABUKA Malus sylvestris ,Malus communis

Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, široke, nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. grancice su dlakave, grane ne mladom drvecu, i kada raste u obliku žbuna, više ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro štiti lišce od životinja koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, zašiljeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliciti. Cvetovi su ružicasti ili beli, pojedinacni ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja ".
Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog regiona.
Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke spravlja se popularno
jabukovo sirce .
Lekovito delovanje:Ovo sirce pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,
visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa . Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje.
Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.
Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom,
visestruko je delotvoran lek.

DIVLJA KRUŠKA Pyrus piraster

Divlja kruška je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa širokom gustom krošnjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zašiljeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na nalicju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim prašnim kesicama, pojedinacni ili u gronjastim cvastima. ". . . . ,
Stanište: Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim šumskim zajednicama, pojedinacna stabla se mogu naci na južnim padinama planina i do 1500 mnva. . .. .
Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod.
Lekovito delovanje:Divlja kruška se koristi kao lekovita biljka i u vocarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih vocnih i šumskih cajevaa .

DJUMBIR Zingiber officinalis

Djumbir je tropska zacinska biljka koja veoma podseca na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 cantimetara duzine i veoma aromaticno. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svez. Djumbir je veoma ukusan kao zacin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima za kolace, za pivo i likere.. ,
Stanište: Pradomovina djumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodjac je Indija a posebno dobar ukus ima djumbir iz Jamajke..
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren.
Lekovito delovanje: Ima antisepticko dejstvo i smiruje kasalj zbog cega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime.
Ðumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i uopsteno cirkulaciju, zagrejava, otklanja grceve i spazme, stimulise funkciju jetre, snažan antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, napada vrucine, raznih mucnina.

DJURDJEVAK Convallaria majalis

Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava.
Ðurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja. Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.
Biljka je Otrovna - OPREZNO ....Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ... ,
Stanište: Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .
Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren
Lekovito delovanje: U Nemackoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu

DOBRIČICA Glechoma hederacea

Dobričica je Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna.
Stanište: Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima. .
Lekoviti deo biljke: Vrhovi grancica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.
Lekovito delovanje:Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit), žuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lecenje katara nosa, ozleda i rana. Pomešana sa ovsenim brašnom daje se protiv crevnih parazita konja. .Preparati od dobricice pomažu razmenu materija u organizmu. Podsticu izlucivanje mokrace, a olakšavaju želucane i crevne probleme koje poticu od pomanjkanja solne kiseline. Deluje smirujuce kod nekih živcanih tegoba. Koristi se i kao sredstvo za jacanje organizma, narocito kod manjka vitamina C. Smiruje bolove kod gihta i reume. Deluje kod otrovanja olovom,

DRAČA paliurus (australis) spina christi

Drača je drvenasta grrnolika biljka visine 3 do 4 metra. Ima veoma jak koren što prodire duboko u zemlju. Iz glavnog korena izbija sporedno korenje, koje je, takodje, vrlo jako. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci na kojima su pravilno rasporedjeni zeleni listici tamnozelene boje jajastog oblika. Na jednom izdanku, uporedno s obe strane nalazi se obicno 12 do 15 listica. Iz pazuha izdanka izbijaju mali žuti, jako medonosni cvetici, slaba mirisa.
Stanište: svuda.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju dozreli plodovi - mali okrugli
»kolacici« prornera 2 do 3 cm, koji dozrevaju u avgustu
Lekovito delovanje: drača je odavno poznata kao antisepticko sredstvo što se uspešno koristi kod proliva, dizenterije (srdobolje), zapaljenja debelog creva te u lecenju nervnih i reumaticnih bolesti.

DRAGOLJUB Tropaeolum majus

Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C. Pošto cvate u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišce i cvet sabiru se za vreme cvatnje, a plod u kasnu jesen, kada sazri. Zbog sadržaja vitamina služi kao proljecna salata - mlado lišce treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok –uzima se bar jedanput na dan, ili se iz sveže biljke iscedi 10 – 15 g soka za istu svrhu. Posto se biljka može uzgajati u saksiji, ili na balkonu ili u stanu – po zimi – osigurava nam cele godine lekovitu vitaminsku salatu

DREN Cornus mas

Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grancice su zelenkastosmede i vecinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugacko izvucenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i cetvoroclani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okicene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme.
Stanište: Raste svuda, a najviše po suvim, suncanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem.
Lekoviti deo biljke: Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pcelinjaka. Najbolje uspeva na krecnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem
Lekovito delovanje:Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lecenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste.

DUBČAC teucriurn chamaedrys

Postoji nekoliko vrsta biljaka istoga naziva. Sve su jako srodne. Raste kao polugrm s razgranatom stabljikom. Ima uske ovalne i duboko nazubljene listove koji su dlakavi. Cvate crvenim, a kadšto i belim cvetovima što su u obliku grozda sakupljeni na jednoj strani. Dubcac ima veoma jak miris. Zbog gorkih tvari dubcac je odavno poznat kao lekovita biljka.
Stanište: raste na pašnjacima, livadama i karnenjarima naših primorskih krajeva i na rubovima šuma.
Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sakuplja se cela biljka bez korena
Lekovito delovanje: dubčac antisepticno deluje jer uništava mikrobe i bacile. Zbog tih svojstava odstranjuje trulež u crevima i želucu. Upotrebljava se, nadalje, protiv svih groznica, a koristan je u lecenju še?eme bolesti, odnosno gušterace.

DUD CRNI Morus nigra

Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima više kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji služe kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slicno kao sirup od malina. Sveže dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace životinje.
Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi list i plod
Lekovito delovanje: Listom od duda narod leci šecernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolicine šecera dudinje su izvrsna hrana. .Dudinje sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabucne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije.

DUNJA cydonia oblonga

Dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se cesto pojavIjuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja. Listovi nalikuju listovima jabuke samo sto su po rubovima celoviti i s donje strane sivo pustenasti. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinacno, a ne u cupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlacicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gdje uspeva i vinova loza
Stanište: raste na karnenjarima primorskih krajeva i na rubovima šuma.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje
Lekovito delovanje: plod dunje izvrsno je sredstvo u lecenju anemije. Sluz pripremljena od dunjina semena koristi se u lecenju rana što nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upaljenih ociju i otvorene raspucane kože, narocito na prsnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lecenju sluznice ždrela, krajnika i dišnih putova. Kod upale želucane i crevne sluznice preporucuje se kuvana dunja. Budu?i da dunja steže, preporuca se za lecenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.

Echinacea echinacea angustifolia D.C.

Ehinaceu su koristili još indijanci kao lek protiv rana prouzrokovanih kožnim prištevima, aknama i ozeblinama, no njena najveca upotreba bila je protiv ugriza zmija. Aktivna svojstva biljke otkrivena su krajem XIX veka. zahvaljujuci jednom nemackom doktoru koji je proveo mnogo godina zajedno s indijancima. Od tada biljka je u centru pažnje mnogih studija buduci da jaca obrambena svojstva organizma. Zbog te karakteristike nalazimo je u mnogim farmaceutskim i kozmetickim proizvodima (tretmani protiv bora, iritirane i suve kože)..biljka iz porodice Asteraceae, ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100 cm visine. Listovi su uski, duguljasti i prekriveni sitnim dlacicama. Cvet je ljubicaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne širi se spontano ,
Stanište: Gaji se kod nas i u drugim zemljama, .. .
Lekoviti deo biljke: koren.
Lekovito delovanje:Pripremanje i korištenje:
1.caj: 30-50 g seckanog korena u litru kipuce vode. Uzimamo 3-5 caša dnevno
2.farmaceutski proizvodi: nalazimo je u obliku ekstrakta , tinkture, kapsula… Sledimo uputstva 3.masti, kreme i sl.
Delovanje:Echinacea sadrži mnogo aktivnih materija koja se mogu grupisati u: -etericna ulja (20 komponenata) jedan od njih in vitro pakazuje onkološka svojstva (uništava tumoralne celije).
Smatra se da etericna ulja poticu jacanje imunološkog sustava -glukozid sastavljen od dva šecera koji deluju kao antibiotik protiv raznih bakterija -poliacetileni koji uništavaju bakterije i gljivice -inulin, vitamin C

Estragon Artemisia dracunculus

Estragon potice iz južnih krajeva Evrope, no danas raste divlji ili kultiviran u svim evropskim zemljama kao zacin. Ima jak i ugodan miris te ljutkast ukus sa malom primesom gorcine. Estragon se upotrebljava kao zacin svež i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne sosove, supe i variva, uz divljac, ovcetinu i govedinu. Stavlja se i u ukiseljeno povrce. Senf i sirce od estragona, zbog svog tipicnog ukusa i mirisa, koriste samo ljubitelji.
Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je preneta u kulturu na ostala podrucja. Uzgaja se u vrtovima, kao mirodijska biljka za pripremanje razlicitih zacina. Na podrucju južne Evrope na nekim je mestima pobegla iz kulture. Biljka voli topla i suncana mesta, a senka, hladnoca i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju.
To je biljka cija je stabiljka bogato razgranjena, te ima grmolik izgled, visine 60 do 120 cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezicasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatican okus.
Cela je biljka lekovita i vrlo aromaticna. Od mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu etericno ulje koje se nalazi u biljci sa relativno velikim postotkom (0,1 do 0,5%), nadalje gorke tvari, tanin i još neke neodredjene i nedovoljno istražene kiseline.
U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita svojstva ekstragona, narocito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku cajeva.
Kao zacinska biljka upotrebljava se u pripremanju salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrca za zimnicu, te za pripremanje estragon biljnoga sirceta. Etericna ulja estragona koriste se u parfimeriji pri spremanju razlicitih krema.
Estragon pospešuje apetit, podstice metabolizam te izlucivanje mokrace, a deluje i protiv crevnih glista.

EUKALIPTUS Eucalyptus globulus

Eukaliptus je poreklom iz Tasmanije i Australije, raste vrlo brzo i dosegne visinu do 80 metara.
Stalni "stanovnici" ovog drveta su koale koje se hrane iskljucivo njegovim lišcem. Jos jedan kuriozitet o koalama, a to je da se koale kad se najedu lisca , napiju jer lisce u zelucu koale fermetira u alkohol i iz tog razloga koale stalno spavaju.
Lišce eukaliptusa je pljosnato i široko, a njegove ivice uvek zauzimaju pravac sever-jug, cime se lišce štiti od preteranog isparavanja na visokim temperaturama. Plod eukaliptusa je u obliku kupe sa poklopcem (eukaliptus znaci "onaj koji štiti"). Lišce i plod eukaliptusa imaju veoma prijatnu aromu i koriste se u lecenju oboljenja disajnih organa u vidu sirupa i tableta ili kao etericna ulja. Inace, ovo drvo izuzetno dobro precišcava vazduh, pa su okoline šuma eukaliptusa veoma zdrava podrucja.
Danas se uzgaja u mnogim zemljama toplog podneblja. Buduci da jako upija vodu iz zemlje, sadi se radi isušivanja vlažnih mocvarnih terena, neke vrste cak do 500 litara vode dnevno.
Upotrebljava se lišce starijih grana Lišce je dugacko, kopljasto , najcešce srpasto i pri dnu koso sa kratkom drškom. Dugacko je oko 20 cm., široko oko 5 cm. Lišce je kožasto i golo , sitno bradavicasto, bledozelene boje. Ako se list gleda prema svetlosti, vide se tackice koje poticu od šupljina sa etericnim uljem. U osušenom lišcu ima do tri posto etericnog ulja ciji je glavni sastojak cineol (eukaliptol).
Stanište: Australija , Tasmanija, razmnožava se semenom koje se seje krajem marta ili pocetkom aprila u obradjenu zemlju.. .
Lekoviti deo biljke: Ulje i lišce eukaliptusa služe za lijecenje organa za disanje, u astmi, kod bronhitisa, kod infekcija gornjih dišnih putova. Najcešca primjena je u obliku inhalacije..,
Lekovito delovanje:Snizava temperaturu, ima antibakterijska i antvirusna svojstvaOd mirisa eukaliptusa beže komarci., lišce se dodaje mešavinama cajeva protiv šecerne bolesti, za cišcenje u slucaju zatvora, protiv živcanih bolesti. Ulje eukaliptusa ulaze u sastav raznih preparata za utrljavanje kod reumaticnih oboljenja. Primenjuje se i kod ženskih bolesti u obliku caja i za kupke.
Eukaliptol je glavni sastojak etericnog ulja koje se dobije destilacijom sa vodenom parom iz svežeg lišca i cvetnih pupoljaka. Etericno ulje je bezbojna ili svetla zelenkasto žuta tecnost , karakteristicnog svežeg ukusa koji hladi i jakog mirisa , zbog toga se dodaje u zvakace gume.